• 26
  • 0

One su živele i umirale čedno, dostojanstveno, tiho…

Na njima je „stajala“ kuća celog im veka.

One su poštovale, trpele, gutale nepravde, bile zadovoljne i srećne s malo…

One su rađale bez kalkulacija, bez brige – šta će biti sutra?

One su odgajale ljude, a ti ljudi su postajali predsednici, profesori, radnici, trgovci, lekari…

Njihovim toplim srcima vraćale su se pune ruke.

Njihovim borama i maramama radovali su se unuci i pitali – kad ćemo kod bake? Kad ćemo kod majke ?

Kod njih provodili raspuste, pravili ljuljaške na starim jabukama, delili i pravili mangupluke, ali uvek dobijali ljubav.

Nesebične, koje su štedile na svemu, osim na pružanju ljubavi i topline.

One su znale šta i ko im je najbitniji u životu.Nisu nosale skupocene bunde, vozale skupa auta, letovale na skupim destinacijama, punile ormare skupim stvarčicama. Umrle, a nisu telefon dotakle rukom.

One su znale ono što su znale, radile ono što su htele i morale, ali su sve što su radile radile na najbolji način, bez prigovaranja, očekivanja zahvale, nadoknade, prepričavanja…

One su heroji bez ordenja.

 

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *