• 343
  • 0

One su živele i umirale čedno, dostojanstveno, tiho…

Na njima je „stajala“ kuća celog im veka.

One su poštovale, trpele, gutale nepravde, bile zadovoljne i srećne s malo…

One su rađale bez kalkulacija, bez brige – šta će biti sutra?

One su odgajale ljude, a ti ljudi su postajali predsednici, profesori, radnici, trgovci, lekari…

Njihovim toplim srcima vraćale su se pune ruke.

Njihovim borama i maramama radovali su se unuci i pitali – kad ćemo kod bake? Kad ćemo kod majke ?

Kod njih provodili raspuste, pravili ljuljaške na starim jabukama, delili i pravili mangupluke, ali uvek dobijali ljubav.

Nesebične, koje su štedile na svemu, osim na pružanju ljubavi i topline.

One su znale šta i ko im je najbitniji u životu.Nisu nosale skupocene bunde, vozale skupa auta, letovale na skupim destinacijama, punile ormare skupim stvarčicama. Umrle, a nisu telefon dotakle rukom.

One su znale ono što su znale, radile ono što su htele i morale, ali su sve što su radile radile na najbolji način, bez prigovaranja, očekivanja zahvale, nadoknade, prepričavanja…

One su heroji bez ordenja.

 

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *