Svakako da je i ova ishrana i izuzetno štetna, jer se trigliceridi ugrađuju u srčane arterije, aortu i krvne sudove, dovodeći vremenom do degenerativnih promena na srcu i krvnim sudovima, do narušavanja funkcije pankreasa i nastanka šećerne bolesti (dijabetesa), kamena u žučnoj kesi ili žučnom kanalu i raznih psihoza i neuroza.
Povećanje telesne težine dovodi do poremećaja zglobova, artroze i artritsa, krivljenja kičme i lumboishialgije (išijas). Mnogo ljudi je izloženo patnjama zbog poremećaja funkcija kostiju, zglobova i mišića.
Preterana upotreba svinjskog i drugih crvenih mesa, dovodi do sklerotičnih naslaga, bržeg starenja, gubljenja pamćenja i koncentracije, gubljenja funkcije i atrofije vitalnih organa.
Meso je natopljeno hormonom nadbubrežne žlezde, adrenalinom, koga životinje izlučuju u strahu prilikom klanja. Adrenalin iritira nervni sistem, podstiče agresivnost čoveka, stres, uznemirenost, otežava varenje i pražnjenje (defekaciju) creva i slabljenje imuniteta (odbrambene sposobnosti ogranizma).
U našoj svakodnevnoj ishrani moramo izbaciti ili bar redukovati masno meso, rafinirani šećer, beli hleb i polako menjati prehrambene navike tako što treba uvoditi u ishranu što više namirnica od biljaka, bilo gajenih, bilo divljih vrsta, proizvedehih na ekološki način, bez primene pesticida i veštačkih đubriva.
Biljna hrana je pravo skladište vitamina,mineralnih soli, aminokiselina, makro i mikroelemenata, čije je prisustvo neophodno za odvijanje najosnovnijih životnih procesa naših ćelija i tkiva.
Biljna hrana podstiče obilnu stolicu i otklanja zatvor. Ljudi koji se hrane pretežno biljnom hranom imaju duža i šira creva. Biljna hrana snižava količinu holesterola i glukoze u krvi i urinu.
Lekovito bilje
Poznavanje jestivosti pojedinih vrsta biljaka i njihove lekovite moći, danas je, u odnosu na naše pretke veoma malo, jer su oni bili egzistencionalno upućeni da ih što bolje upoznaju.
Razvojem civilizacije, uzgajanjem prvo žitarica, a zatim sve većeg broja kulturnih biljaka, polako je prestala zavisnost od ishrane divljom florom, a samo su pojedinci s kolena na koleno prenosili znanja o biljkama i njihovoj lekovitoj moći.
Nažalost, danak razvoju civilizacije se ogleda i u uništavanju biljnog pokrivača, tako da su umesto nepreglednih šuma, na pojedinim mestima ostale gole površine. Zagađivanje prirode, zbog ljudske nepažnje i nemara, zastarelih i prljavih tehnologija i neracionalnog korišćenja nuklearne energije mestimično doseže razmere ekološke katastrofe, a pojedine vrste biljaka dovedene su do kritične granice opstanka.
U zadnje vreme se počinje buditi ekološka svest i spoznaja da su ljudi svojim delovanjem već opasno ugrozili našu planetu. U poslednje vreme takođe raste interes, kako iz zdravstvenih tako i iz ekonomskih razloga, za korišćenje ovog značajnog prirodnog resursa, kao i povećano interesovanje za tradicionalnu (prirodnu) medicinu.
Poklonite poverenje divljim biljnim vrstama, kao što su loboda, štir, mišjakinja, divlje zelje, detline, bokvice i divlji šumski plodovi, jer one imaju više vitamina od gajenih biljnih vrsta, a pored toga ne sadrže pesticide, odnosno nezagađene su i neće vam narušavati zdravlje organa za varenje (želuca, jetre, pankreasa, tankog i debelog creva).
Vaše srce će raditi normalno, bez povišenog krvnog pritiska, živećete bez reumatskih tegoba, a vaš imunitet će biti izvanredan.
Mikroelement selen (Se), koga ima u divljem bilju i vitamina A i E, neutralisaće karcinogene materije koje nasrću na organizam i smanjiće rizik od raka. Usporeno ćete stariti i doživeti sreću, zadovoljstvo i dubolu starost.
Centar za prirodnu medicinu provejava poziv da se okrenemo prirodi, da joj pomognemo, ali takođe i ona nama tako što ćemo koristeći zdravu prirodnu ishranu i prirodne lekove, doživeti duboku starost i sreću.
