• 104
  • 0

Slavni univerziteti među kojima je Jejl, u SAD-u, svojim studentima nude meni sastavljen od kompletnih, ekoloÅ”ki ispravnih namirnica biljnog porekla. Hamburgeri, Å”nicle i pofrit, godinama omiljena hrana mladih u razvijenim zemljama, zamenjuju se sojinim proizvodima, različitim integralnim žitaricama, salatama i povrćem proizvedenim bez veÅ”tačkog đubriva, bez koriŔćenja konzervansa ili drugih aditiva.
 

Zdravstveni razlozi

Sve do Ŕezdesetih godina ovog veka, nutricionisti su se viŔe bavili nedostatkom hranljivih supstanci i ukupnom količinom kalorija nego kvalitetom namirnica. Negde u prvoj polovini veka pojavio se mit o proteinima: preporučivana je njihova upotreba (viŔe nego Ŕto je to zaista potrebno), a najbolji način, kako se mislilo, bila je potroŔnja mesnih proizvoda.

Međutim, u toku nekoliko poslednjih godina, istraživači i stručnjaci na polju ljudske ishrane dokazali su da je kvalitet namirnica važniji od kvantiteta; da je potreba za proteinima manja nego Å”to se smatralo; da je problem u ishrani razvijenih zemalja upravo preterana potroÅ”nja namirnica životinjskog porekla, masti i Å”ećera u odnosu na unoÅ”enje biljnih namirnica (voće, žitarice i povrće).

Odnedavno, sve je viÅ”e izjava u prilog vegetarijanskog načina ishrane, kako među istraživačima i stručnjacima preventivne medicine tako i u zvaničnim nacionalnim i međunarodnim institucijama.

Mediji ne preporučuju viÅ”e veću upotrebu mesa, već ističu neophodnost obilnog unoÅ”enja namirnica biljnog porekla.

JoÅ” je 1980. godine Severno-američko udruženje za ishranu, poznato po svojim odmerenim izjavama, isticali „da je svakim danom sve viÅ”e naučnih dokaza da postoji uska povezanost između biljne ishrane i prevencije određenih hroničnih degenerativnih bolesti (gojaznost, srčane bolesti, poviÅ”eni krvni pritisak, dijabetes, rak debelog creva i druge bolesti)“.

Dr Migel Agilar, počasni član Å”panskog kraljevskog druÅ”tva za istraživanje fizičkog zdravlja i istraživač pri Visokom savetu za naučna istraživanja u svom delu „La dieta vegetariana: un camino hacia la alimentacion equilibrada“ („Vegetarijanski način ishrane: put ka uravnoteženoj ishrani“ 1990), dokazuje naučnim putem da je vegetarijanski režim ishrane daleko bolji od mesnog režima i tipičnog zapadnog načina ishrane. U ovom zanimljivom delu su na osnovu činjenica sruÅ”ene mnoge ustaljene zablude koje zapadno druÅ”to čuva o mesu, naime da su njegovi proteini boljeg kvaliteta, i da je ono najveći izvor gvožđa.

kardio-septembar-2017.jpgKardiovaskularne bolesti

SZO je nedavno objavila interesantan izveÅ”taj, „Način ishrane i prevencija hroničnih bolesti“, gde je jedan deo posvećen kardiovaskularnim bolestima. Grupa međunarodnih stručnjaka iznosi tu najnovija istraživanja o prednostima ishrane na bazi namirnica biljnog porekla. U tom izveÅ”taju se pominje da jedna grupa ljudi čija je ishrana bogata namirnicama biljnog pokrela imaju nižu stopu srčanih oboljenja u odnosu na opÅ”tu populaciju.

U uglednom medicinskom časopisu Lancet nedavno je objavljena studija prema kojoj je kod 82% bolesnih od ateroskleroze koji su bili podvrgnuti vegetarijanskom režimu ishrane, nisu pili alkohol ni puŔili, a radili fizičke vežbe, doŔlo do smanjenja naslaga holesterola koje sužavaju prečnik arterija i otežavaju proticanje krvi.

holesterol-septembar-2017.jpgHolesterol

Strogo vegetarijanski režim ishrane ne sadrži holesterol, jer se ta supstanca isključivo nalazi u namirnicama životnjskog porekla. Ni voće, ni žitarice, ni povrće ne sadrže holesterol. Organizam je sposoban da od masnih kiselina unetih hranom sam proizvede holesterol koji mu je neophodan. Ali ako pored toga upotrebljavamo namirnice bogate holesterolom, nivo holesterola u krvi opasno se povećava.


Vegetarijanci imaju nizak nivo holesterola u krvi, to ih Ŕtiti od ateroskleroze, srčanog infarkta, moždane tromboze i drugih kardiovaskularnih bolesti.

U Australiji je izvrÅ”eno jedno ispitivanje da bi se proverio uticaj ishrane na nivo holesterola. Jednoj grupi ljudi je između ostalog svakog dana davano 250 gr posnog mesa, dok je drugoj grupi, uz isti režim, meso bilo zamenjeno žitaricama i sojom. Posle 6 sedmica nivo holesterola kod vegetarijanaca opadao je dva puta brže nego kod drugih.

rak-septembar-2017.jpgRak

Vegetarijanski režim ishrane Å”titi od raka iz sledećih razloga:

– Vegetarijanska ishrana je bogata zaÅ”titnim supstancama koje se nalaze jedino u biljnoj hrani: karotinom ili provitaminom A (Å”argarepa, paprika i drugo obojeno povrće), enzimima koji neutraliÅ”u kancerogeni benzopiren (možemo ih naći u kupusu i zelenoj salati), inhibitorima proteaza, tj. antioksidansima (vitamini C, E, A).

– Bogata je biljnim vlaknima čiji nedostatak povećava opasnost od raka debelog creva. Meso uopÅ”te ne sadrži biljna vlakna (celulozu). Biljna vlakna uneta hranom ubrzavaju pasažu i sprečavaju duže zadržavanje crevnog sadržaja, pa tako makar jednim delom smanjuju rizik od nastanka karcinoma ove lokalizacije.

– Normalno, vegetarijanska ishrana sadrži mnogo manje masti. Sem toga, biljne masti sadrže mono ili polinezasićene masne kiseline koje nas Å”tite od raka i povoljno utiču na zdravlje. Dokazano je da se pri većoj potroÅ”nji životinjskih masti povećava i stopa smrtnosti od raka dojke.

– Ishrana na bazi namirnica biljnog porekla ne sadrži kancerogene materije koje se nalaze u mesu, kao Å”to su benzopiren, metilholantren, nitriti i hormoni koji služe za tovljenje stoke.

gojaznost-septembar-2017.jpgGojaznost

Prema izveÅ”taju stručnjaka SZO, sve je viÅ”e dokaza da povećana potroÅ”nja masti u ishrani doprinosi povećanju telesne težine. Å to je veća količina kalorija koje potiču iz masti, veća je i opasnost od gojaznosti.

Većina studija pokazuje da vegetarijanci prosečno imaju 4 do 10 kg manju težinu od onih koji upotrebljavaju meso.

Ove statistike objavljene u izveŔtaju SZO potkrepljuju činjenicu da vegetarijanci unose u organizam manju količinu masti, kako u apsolutnom smislu (dnevna količina u gramima) tako i u relativnom (količina kalorija iz masti).

visok-krvni-pritisak-septembar-2017.jpgPoviŔeni krvni pritisak

Prema stručnom izveÅ”taju SZO, „epidemioloÅ”ke studije uvek sistematski upozoravaju da je arterijski pritisak kod vegetarijanaca niži nego kod nevegetarijanaca„. Ako tome i nije lako utvrditi tačan uzrok, pomenute studije ukazuju na to da komponente proizvoda životinjskog porekla, pre svega proteini i masnoće, mogu uticati na arterijski pritisak kod pojedinaca koji se obilno hrane.

U ovom izveŔtaju se preporučuje da bi se izbegao i poviŔeni krvni pritisak i gojaznost, prelazak na režim ishrane siromaŔan mastima a bogat složenim ugljenim hidratima (integralne žitarice), i maksimalno smanjenje potroŔnje alkohola i soli.

Dijabetes

Oni koji ne jedu mesu u manjoj su opasnosti da postanu dijabetičari. ŠtaviŔe, istraživanja su pokazala da stalna, obilna upotreba mesa i mesnih proizvoda može dovesti do dijabetesa. Ako je to tako, trebalo bi izmeniti način ishrane dijabetičara, gde se uvek javlja meso na roŔtilju. Možda im upravo preporučujemo ono Ŕto izaziva ili pogorŔava njihovu bolest.

osteoporoza-septembar-2017.jpgOsteoporoza

Normalne, zdrave kosti sve do trideset pete godine života povećavaju čvrstoću i opseg. Tada proces polako počinje da se kreće u suprotnom smeru, pa kosti svake godine pomalo gube na masi. Ovaj gubitak se ubrzava kod žena nakon menopauze i može potrajati joÅ” 7 do 15 godina. Ako su prisutni i drugi rizični faktori, slabljenje kostiju je sve brže i razvija se pravo bolesno stanje.

Kada su kosti izložene opterećenju, telo delotvorno skladiÅ”ti minerale. Vežbanje jača koÅ”tanu strukturu proizvodeći mala električna pražnjenja koja privlače i zadržavaju kalcijum i druge minerale. „Koristite ih ili ćete ih izgubiti„, poznata je američka izreka koja se svakako odnosi i na održavanje čvrstih kostiju.

Osteoporza se može lečiti na sledeće načine:

Vitamin D. Da bi telo moglo pravilno iskoristiti kalcijum, potreban je vitamin D. Ali, većina Amerikanaca, kao i stanovnika drugih ekonomski razvijenih zemalja, dobija ga viÅ”e od stvarnih potreba organizma; dodaci se, generalno gledajući, nisu pokazali posebno korisnim.

Kalcijum. Različita stručna tela Å”irom sveta preporučuju dnevni unos kalcijuma u količini od 800 do 1500 mg. Međutim, SZO preporučuje samo 500 mg dnevno zbog toga Å”to nigde u svetu nikad nije dokumentovan slučaj pravog nedosatka kalcijuma, čak niti kod osoba koje su uzimale samo 300 mg dnevno.

Vežbanje.
Kosit neće odebljati niti ojačati bez redovne vežbe uz određeno opterećenje. Da bi u sebi zadržale minerale, kosti treba pritiskati, gurati, vući i uvrtati protiv sile teže.

Osteoporoza je bolest izobilja i pretereivanja, a ne oskudice.

To je, bez sumnje, vrlo složena bolest koja je u velikoj meri povezana s naÅ”im prehrambenim navikama. NaÅ”a standardna ishrana, bogata životinjskim belančevinama, solju, fosforom (meso, neka gazirana pića) i kofeinom, dovodi do ispiranja kalcijuma iz kostiju i njegovog izbacivanja iz tela preko mokraće. Čini se da ovakvi gubici uzrokovani načinom života nadmaÅ”uju svu količinu kalcijuma uzetog preko hrane ili tableta.

ReÅ”enje nije u tome da čovek uzima viÅ”e kalcijuma, već u tome da smanji unos belančevina, soli i kofeina. Time omogućuje telu da sačuva kalcijum koji je već uskladiÅ”ten u kostima.

PokuÅ”ajte da smanjite upotrebu mesa i mlečnih proizvoda koji vam zbog velike količine belančevina oduzimaju kalcijum iz tela. Umesto toga, okrenite se izvorima kalcijuma koji su siromaÅ”ni belančevinama. To su integralne žitarice, tamno lisnato povrće i mahunarke.

vezbanje-septembar-2017.jpgPodnoŔenje fizičkog napora

Neosporne su činjenice da atletičari vegetarijanci bolje podnose fizički napor i ispoljavaju veću otpornost na zamor nego atletičari koji upotrebljavaju meso. Oni koji jedu meso imaju veću snagu na početku i postižu maksimum za kratko vreme, ali se brzo umaraju. To je slučaj halterofila koji uglavnom imaju režim bogat proteinima, sa puno mesa: oni mogu ispoljiti silnu snagu u određenom trenutku, ali nemaju izdržljivosti.

Isto to se deÅ”ava i kod životinja. Kako to da jelen uspeva da pobegne od lava? Jednostavno zato Å”to lav razvija veliku brzinu na početku trke, ali ne uspeva da uhvati svoju vegetarijansku žrtvu koja će ga na kraju izmoriti. Otpornost životinja biljojeda je veća, i ne samo optornost. Nosorog je jedna od životinja koja ima najbrži start, a strogi je vegetarijanac. Slon, bufalo i goveče takođe su biljojedi izuzetne miÅ”ićne mase i snage.

Å vedski istraživači su izvrÅ”ili ispitivanje o otpornosti istreniranih atletičara, koristeći statički bicikl. PoÅ”to su se tri dana držali režima ishrane bogatog namirnicama životinjskog porekla, sa puno proteina i masti, oni su uspevali da samo 57 minuta (prosečno vreme) okreću pedale bez prekida. Naredna tri dana dobijali su meÅ”ovitu hranu (meso, jaja, mleko, krompir, povrće, voće) i njihovo maksimalno vreme popelo se u proseku na 114 minuta. Sledeća tri dana, bili su podvrgnuti strogo vegetarijanskom režimu bogatom integralnim žitaricama, uljaricama, svežim i suvim voćem i povrćem. Sada su uspevali da bez prestanka okreću pedale prosečno 167 minuta. U ovom ishrana ima presudnu ulogu, ali i trening u lakÅ”em podnoÅ”enju fizičkih napora.

Etički razlozi

Neke osobe se hrane proizvodima biljnog porekla iz etičkih razloga. Očigledno je da ti razlozi ne mogu biti naučno odmeravani ili analizirani. Svako je slobodan da ih prihvati ili ne. U ovom domenu moramo pokazati veliku toleranciju koja je toliko potrebna savremenom čovečanstvu, poÅ”tujući miÅ”ljenja i ubeđenja drugih ljudi.

zivotinje-septembar-2017.jpgPoŔtovati život životinja

PoÅ”tovanje života životinja, Å”to ljude navodi da ne jedu meso, veoma je stara ideja. Tokom istorije mnogi umetnici, filozofi i naučnici pokazivali su saosećanje prema životinjama. Leonardo da Vinči, Edison, Bernard Å o, Rabindranat Tagore i Tolstoj bili su vegetarijanci. Dovoljno je videti kako dete sa puno ljubavi Å”titi pile ili bilo koju drugu domaću životinju da bi se shvatilo da je žrtvovanje životinja za ljudsku ishranu suprotno ljudskoj prirodi.

Uzgajani da bi patili

Nije samo činjenica da se životinje ubijaju navodila ljude da zauzimaju pomenute moralne stavove. To Å”to se životinje uzgajaju, transportuju i žrtvuju svirepo i bezobzirno izaziva negodovanje mnogih. U časopisu El Medico jedan članak govorio je o novim metodama koje se primenjuju na stočarskim farmama: „Život na stočarskoj farmi izgleda ovako: telad koja su doÅ”la na svet odvajaju od svojih majki. Hrane se obranim mlekom i nekoliko meseci žive bez ikakvog kretanja, u Å”talama na teperaturi od 37 stepeni. Zbog toga te jadne životinje viÅ”e piju nego Å”to bi činile u normalnim uslovima. Između ostalog, životinje se hrane meÅ”avinom proteina koja dovodi do bržeg stvaranja tako cenjenog belog mesa. Na klanicu stižu napunjeni i antibioticima koji su im dati radi prevencije.“
 

PoŔtovanje života kao takvog

Ne upotrebljavati meso iz etičkih razloga može se objasniti ne samo poÅ”tovanjem životinja već i poÅ”tovanjem sopstvenog organizma. To je bila misao vodilja velikog pokreta koji se zalagao za zdrav način života sredinom 19. veka u SAD-u. Sledeći etičke i religiozne principe oni su ostavili sve Å”to je moglo da Å”kodi dobrom funkcionisanju organizma: droge, alkoholna pića, duvan i nezdrave namirnice kao Å”to su meso i njegovi derivai.

Danas mnogi ljudi u svetu, bilo iz religioznih ili drugih razloga, pokuŔavaju da primene iste etičke principe zdravog života i poŔtovanja samog organizma.
 

EkoloŔki i ekonomski razlozi

Uzgajanje stoke namenjene ishrani je luksuz, pravo rasipniŔtvo u ekoloŔkom smislu. Kad bi se velike količine žitarica i mahunarki koje se koriste za stočnu ishranu, kao i zemljiŔte i voda neophodni za tovljenje životinja, iskoristili za potrebe ljude, lako bi se mogao reŔiti problem gladi. Od 5000 kalorija u obliku kukurza (1,4 kg) koji se daje kravi za ishranu dobija se samo 200 kalorija u vidu mesa (130 g). Sa 1,4 kg kukuruza mogao bi se hraniti jedan stanovnik siromaŔnih zemalja nekoliko dana, dok 130 g mesa predstavljaju samo jednu Ŕniclu na stolu zapadnjaka. Proizvodnja mesa iziskuje velike investicije samo za ishranu stoke, a da ne govorimo o ostalom.

Ako posadimo 100 m2 soje, dobićemo 5 kg proteina kojim možemo zadovoljiti potrebe za proteinima 70 ljudi u toku jenog dana. Ali ako tih 5 kg proteina iskoristimo da bismo nahranili stoku, dobićemo samo 500 g govedine, Å”to jedva obezbeđuje dnevnu potrebu u proteinima za dve osobe.

glad-septembar-2017.jpgSolidarnost u borbi protiv gladi

Neke osobe, osetljive na neravnotežu u ishrani stanovnika naŔe planete, nalaze u ovim podacima dovoljan razlog da prestanu sa upotrebom namirnica životinjskog porekla. SiromaŔne zemlje u svetu primorane su da bogatim zemljama prodaju za stočnu hranu žitarice i soju kojima bi mogli ishraniti sopstvene stanovnike.

Neophodna solidarnost u borbi protiv gladi u svetu, mogla bi se jednostavno pokazati na delu kada bi se tone žitarica i soje namenjene proizvodnji stočne hrane koristle za ljudsku ishranu. To bi značilo da stanovnici bogatih zemalja treba da smanje potroÅ”nju mesa (Å”to bi, uzgred, poboljÅ”alo njihovo zdravlje), a da povećaju upotrebu žitarica i mahunarki. Kada bi se ljudi potpuno uzdržavali od mesa, ne bi bilo nikakvih problema na planu ishrane, jer je uveliko dokazano da meso nije neophodni sastojak u ljudskoj ishrani.

Nema tu nikakve utopije: hranljivost proteina iz soje jednaka je pa čak i veća od hranljivosti proteina iz mesa. Proteini iz soje i žitarica su privlačni i ukusni, kao Å”to se to može zapaziti u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane, a i kroz iskustva koja su stečena pripremom jela od ovih namirnica.
 

PotroŔačka korpa

Ekonomski razloi mogu takođe biti važni na individualnom planu. Meso je skuplje od povrća, žitarica ili voća ako se uzmu u obzir načela hranljivosti. U jednoj studiji iz 1990. godine u SAD-u izračunato je da je za režim ishrane siromaÅ”an zasićenim mastima i holesterolom, sa manje mesa i mlečnih proizvoda (od neobranog mleka) potroÅ”ač mogao da uÅ”tedi 1250 franaka godiÅ”nje. Prema tome, vegetarijanski režim nije samo zdraviji, već je i jeftiniji.
 

Zaključak

Kao Å”to možemo videti, vreme je da se učine velike promene kada je u pitanju ishrana i životne navike. Svet je dosta uznapredovao kada je u pitanju Å”irenje informacija i viÅ”e nemamo izgovora za naÅ”e nepromiÅ”ljene postupke. Niko vas ne osuđuje, ali ako prihvatite činjenice koje stoje ispred vas uslediće promena, koja ne mora biti momentalna, ali postepene i lagane promene mogu promeniti vaÅ” život na bolje.

Dodaj komentar

VaÅ”a e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *