U lečenju psihosomatskih bolesti kao što su depresija i anksioznost ishrana je jako bitna. Studije su pokazale da loša ishrana može čak biti i uzrok ovih neugodnih stanja uma. Zapravo postoji sedam ključnih nutrijenata koji značajno utiču na mentalno zdravlje. Procenite koliko nutrijena unosite i pokušajte da povećate njihov unos ukoliko patite od nekog psihosomatskog problema. Naravno, ovi nutrijenti se mogu unositi i preventivno.
7 esencijalnih nutrijenata za mentalno zdravlje
Amino kiseline: Amino kiseline igraju suštinsku ulogu u proizvodnji neurotransmitera koji omogućavaju moždanim ćelijama da pravilno komuniciraju jedne sa drugima. Telo proizvodi neurotransmitere dopamin i serotonin iz amino kiselina tirozina i triptofana. Niži nivoi mogu uticati negativno na mentalno zdravlje. Biljne namirnice iz kojih se mogu dobiti ove amino kiseline su: kinoa, soja, spirulina, spanać, semenke, orašasti plodovi.
B Vitamini: B vitamini kao što su tiamin (B1), riboflavin, folat (B9), piridoksin (B6) i kobalamin (B12) pomažu organizmu da konvertuje hranu u energiju, i usko su povezani sa raspoloženjem i funkcijom mozga. Jedna studija otkriva kako je nedostatak tiamina povezan sa većim rizikom od depresivnih simptoma kod odraslih ljudi. Druga studija pokazuje da ljudi koji pate od depresije uvek imaju niži nivo folata od onih koji nemaju depresiju. Sve B vitamine možemo dobiti iz nutritivnog kvasca, a ostale biljne nemirnice uključuju: cela zrna žitarica, mahunarke, zeleno lisnato povrće, semenke i orašasti plodovi.
Ugljeni hidrati: Produkcija serotonina je upravo podstaknuta ugljenim hidratima, a serotonin se takođe naziva i „hormon sreće“. Ugljeni hidrati se mogu unositi iz raznih namirnica, a najbolje je sirovo voće, slatko povrće kao što su šargarepa i cvekla, žitarice i neke mahunarke kao što su grašak i boranija.
Gvožđe: Ovaj mineral pomaže u prenosu kiseonika do svake ćelije u našem telu. Gvožđe takođe pomaže u proizvodnji transmitera i mijelinskog omotača. Normalan nivo gvožđa će koristiti moždanoj funkciji. Žene pre menopauze mogu gubiti dosta gvožđa tokom menstruacije, a takođe vegani i vegetarijanci često imaju nedostatak ovog minerala. Zato je važno da se unosi dovoljno gvožđa kroz sokove od zelenog lisnatog povrća i algi kao što su spirulina i hlorela.
Omega-3 masne kiseline: Esencijalne masne kiseline podstiču mentalno zdravlje tako što jačaju konekciju između moždanih ćelija. One takođe deluju protivupalno, a znamo da upale mogu štetiti moždanoj funkciji. Jedna studija pokazuje da osobe koje su dobijale dokozaheksaenoinsku kiselinu (DHA), tip omega-3 masnih kiselina, bile su 50% manje sklone da boluju od psihosomatskih poremećaja. Biljna ishrana slabo sarži ove masne kiseline, ali naš organizam može da ih sintetizuje u malim količinama iz bilnih omega-3 masti. Ipak, postoje dve biljne namirnice koje ih sadrže, a to su alge: spirulina i hlorela.
Probiotici: Studije pokazuju povezanost između creva i mozga. Zdravlje creva se pokazalo da utiče na bol, san, depresiju i anksioznost. Kako bi vaša crevna flora bila zdrava potrebno je da unosite raznu probiotsku hranu kao što su: kiseli kupus, turšija, tempeh, miso sos i kombucha.
Vitamin D: Posoji jako velika povezanost vitamina D i mentalnog zdravlja. Neke studije pokazuju da visoki nivoi vitamina D smanjuju rizik od anksioznosti. Vitamin D je jako važan zato što je prethodnik nekih hormona koji utiču na moždanu funkciju. U biljnoj hrani ne možemo naći adekvatan izvor ovoga vitamina, zato je važno da se tokom sunčanih dana sunčamo najmanje 30 minuta. Ipak, jedan od biljnih iszvora može biti D3 ulje ekstrakovano iz lišajeva sa drveta.
