• 70
  • 0

Civilizacija sa svojim tehničkim osavremenjavanjem izuzetno je doprinela utvrđivanju novih, savršenijih principa življenja, koji bismo se danas teško mogli odreći, ali istovremeno je izazvala i bujicu neprijatnosti. Između ostalog kao faktore rizika koji prouzrokujumnogostruke negativne posledice po zdravlje izdvajamo promenu načina ishrane, naviknutost na sedenje (zbog profesije ili iz navike), stres i zagađenost sredine.

Nabrajamo najbitnije karakteristike ili odrednice u ishrani današnjeg civilizovanog društva:

1. Zamena prirodne presne (sirove) hrane termički obrađenom hranom;

2. Zamena krupno mlevenih žitarica (sa mekinjama), hlebom pripremljenim od belog brašna;

3. Zamena čvrstih namirnica, mekim;

4. Deficitiranost organizma vitaminima i auksinima (aktivnim supstancama koje učestvuju u regeneraciji ćelija);

5. Nedostatak mineralnih soli i oligo – elemenata;

6. Nedostatak zelenih biljnih pigmenata – hlorofila;

7. Nedostatak biljnih vlakana (celuloze) koje imaju ulogu u dinamici rada creva i regulisanju probave;

8. Prekomerna upotreba masti i proteina životinjskog porekla;

9. Prekomerna upotreba kuhinjske soli (natrijum – hlorida), začina i hemijskih konzervanasa;

10. Konzumiranje rafinisanih slatkiša (čokolada, bombona, poslastičarskih proizvoda itd).

Bez detaljnog objašnjenja svake od nabrojanih tačaka, možemo reći da obnova i očuvanje dobrog zdravlja podrazumeva najpre preispitivanje sopstvenog načina ishrane i ispravljanje grešaka koje smo činili godinama, tako da su one postale naša svakodnevnica.

Iako je meso kao hrana postalo sastavni deo kulinarstva širom sveta, bilo je vrlo učenih, čuvenih ljudi koji su konzumirali isključivo biljnu ishranu ili su, u najmanju ruku, svojim stavom svedočili u prilog blagotvornom dejstvu biljne ishrane. Među ovima pominjemo imena koja sama za sebe govore: Pitagora, Plutarh, Sokrat, Seneka, Virdžilije, Ovidije, Horacije, Leonardo Da Vinči, Njutn, Frenklin, Lok, Anštajn, Bajron, Šeli, Paskal, Bose, Tolstoj, Volter, Žan Ž. Ruso, Bernard Šo, Didro, Lamartin, Mišel, Vagner, itd.

Govoreći o mesnoj hrani, Pitagora koji je živeo sto godina kaže: “ Klonite se, o smrtnici, skrnavljenja svoga tela hranom koja je tako rđava“.

Zar se možemo nadati vladavini mira na zemlji dokle god od sebe činimo prave žive grobove za poklane životinje?

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *