Braća fabrikom i motelom oživeli selo

Mlanča kod Kraljeva – Na sredokraći puta, 14 kilometara od manastira Studenice i nešto više od dvadeset od Ivanjice, u dolini između planine Radočelo i Čemerno, a pokraj reke Studenice nalazi se malo, reklo bi se, urbano naselje. Tu je nekoliko kuća, istina u planinskom stilu, zbijenih jedna do druge. Tu je i moderan hotel, prodavnica, a i fabrika.

Reč je o zaseoku sela Mlanče, zvanom Slatina koje je baš u planinskom kraju, prilično udaljeno, a zadugo je bilo bliže zabiti i bespuću bez obzira što je u okolini mnogo sela, poput pomenute Mlanče, Orlja glave, Milića… No, završetkom radova na putu Studenica–Ivanjica stanje se znatno menja. Mesto postaje sve življe, sve je više posetilaca turista a i poslovnih ljudi. I u vreme kada je sve bilo zamrlo i kada je izgledalo da će kraj od svih biti zaboravljen, na „braniku“ rodnog mesta bili su braća Antonijevići – stariji Đorđe sa svojom fabrikom za preradu drveta i mlađi Dragoslav sa ugostiteljskim lokalom.

Obojica su ostali na rodnom ognjištu. Đorđe je pokrenuo pogon za proizvodnju stolarije i nameštaja još davne 1968. godine. Bio je jedan od prvih privatnika u kraljevačkoj opštini:

– Smatrao sam da čovek može sve da promeni osim rodnog mesta i ja to nisam ni pokušavao. Pokrenuo sam ovde ovu porodičnu firmu i sada zapošljavam 35 radnika. Uvek sam smatrao da fabrika nameštaja treba da bude, kako bi se reklo, u šumi blizu sirovine. Tako, posao sada ide dobro uz, naravno, probleme koje imamo svi mi privatnici u Srbiji, a reč je o ogromnom nametima u pogledu poreza i doprinosa. Stoga uvek govorim da ono što država želi od nas da ubere može drugačije, manjim dažbinama i većim podsticajem što se tiče broja firmi i obima raznovrsne proizvodnje. Bilo bi bolje i nama i državi, ali to se godinama ne menja – kaže Đorđe Antonijević.

U njegovoj fabrici, pod nazivom „Slatina”, preradi se godišnje i do pet hiljada kubika drveta. Tehnologija je zaokružena, pored klasične strugare tu su savremene mašine za proizvodnju furnira, panel i šperploča, stolarije i nameštaja, a i briketa tako da baš ništa od bukve ne ostaje. Trenutno je tu zaposleno 35 radnika i svi su iz okolnih sela, sa obronaka dve planine.

Đorđu ne smeta to što je od kupaca udaljen, jer tvrdi da put ne pada teško kupcima a ni drugim poslovnim partnerima kada dolaze tamo gde godinama postoji korektnost u pogledu kvaliteta i rokova isporuke proizvoda. Zato, odavde iz Mlanče, iz fabrike u planini putuju finalni proizvodi od drveta do kupaca diljem Srbije, ali i u evropske zemlje.

Probijanjem i asfaltiranjem puta od Studenice prema Ivanjici, koji baš ovuda prolazi, a za čiju se gradnju Dragoslav posebno zalagao i njegov motel je puniji gostiju. Često, tu nema mesta ni za „brzo” spavanje iako je kapacitet 35 ležajeva. Jer, blizina manastira Studenice, živopisni predeli, kao i reka Studenica sve više privlače turiste na višednevni odmor, ali i ribolovce i lovce. I, to ne samo iz okolnih mesta sa kraljevačke strane nego i od Ivanjice a sve češće su tu Beograđani, Novosađani…

I tu u hotelu uglavnom su zaposleni „brđani” iz okolnih sela pa se, često može čuti da su braća odbranila zavičaj od opasnosti da skroz opusti.