• 612
  • 0

Mlanča kod Kraljeva – Na sredokraći puta, 14 kilometara od manastira Studenice i nešto više od dvadeset od Ivanjice, u dolini između planine Radočelo i Čemerno, a pokraj reke Studenice nalazi se malo, reklo bi se, urbano naselje. Tu je nekoliko kuća, istina u planinskom stilu, zbijenih jedna do druge. Tu je i moderan hotel, prodavnica, a i fabrika.

Reč je o zaseoku sela Mlanče, zvanom Slatina koje je baš u planinskom kraju, prilično udaljeno, a zadugo je bilo bliže zabiti i bespuću bez obzira što je u okolini mnogo sela, poput pomenute Mlanče, Orlja glave, Milića… No, završetkom radova na putu Studenica–Ivanjica stanje se znatno menja. Mesto postaje sve življe, sve je više posetilaca turista a i poslovnih ljudi. I u vreme kada je sve bilo zamrlo i kada je izgledalo da će kraj od svih biti zaboravljen, na „braniku“ rodnog mesta bili su braća Antonijevići – stariji Đorđe sa svojom fabrikom za preradu drveta i mlađi Dragoslav sa ugostiteljskim lokalom.

Obojica su ostali na rodnom ognjištu. Đorđe je pokrenuo pogon za proizvodnju stolarije i nameštaja još davne 1968. godine. Bio je jedan od prvih privatnika u kraljevačkoj opštini:

Smatrao sam da čovek može sve da promeni osim rodnog mesta i ja to nisam ni pokušavao. Pokrenuo sam ovde ovu porodičnu firmu i sada zapošljavam 35 radnika. Uvek sam smatrao da fabrika nameštaja treba da bude, kako bi se reklo, u šumi blizu sirovine. Tako, posao sada ide dobro uz, naravno, probleme koje imamo svi mi privatnici u Srbiji, a reč je o ogromnom nametima u pogledu poreza i doprinosa. Stoga uvek govorim da ono što država želi od nas da ubere može drugačije, manjim dažbinama i većim podsticajem što se tiče broja firmi i obima raznovrsne proizvodnje. Bilo bi bolje i nama i državi, ali to se godinama ne menja – kaže Đorđe Antonijević.

U njegovoj fabrici, pod nazivom „Slatina”, preradi se godišnje i do pet hiljada kubika drveta. Tehnologija je zaokružena, pored klasične strugare tu su savremene mašine za proizvodnju furnira, panel i šperploča, stolarije i nameštaja, a i briketa tako da baš ništa od bukve ne ostaje. Trenutno je tu zaposleno 35 radnika i svi su iz okolnih sela, sa obronaka dve planine.

Đorđu ne smeta to što je od kupaca udaljen, jer tvrdi da put ne pada teško kupcima a ni drugim poslovnim partnerima kada dolaze tamo gde godinama postoji korektnost u pogledu kvaliteta i rokova isporuke proizvoda. Zato, odavde iz Mlanče, iz fabrike u planini putuju finalni proizvodi od drveta do kupaca diljem Srbije, ali i u evropske zemlje.

Probijanjem i asfaltiranjem puta od Studenice prema Ivanjici, koji baš ovuda prolazi, a za čiju se gradnju Dragoslav posebno zalagao i njegov motel je puniji gostiju. Često, tu nema mesta ni za „brzo” spavanje iako je kapacitet 35 ležajeva. Jer, blizina manastira Studenice, živopisni predeli, kao i reka Studenica sve više privlače turiste na višednevni odmor, ali i ribolovce i lovce. I, to ne samo iz okolnih mesta sa kraljevačke strane nego i od Ivanjice a sve češće su tu Beograđani, Novosađani…

I tu u hotelu uglavnom su zaposleni „brđani” iz okolnih sela pa se, često može čuti da su braća odbranila zavičaj od opasnosti da skroz opusti.

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *