Kamila i njena izdržljivost

Kamila je rod papkara, koji obuhvata dve savremene vrste. Rod naseljava pustinjska i polupustinjska područja Afrike i Azije, a prenesen je i u Australiju.

Poput lama, koje pripadaju istoj porodici, razlikuju se od ostalih papkara po tome što se oslanjaju na poslednji i pretposlednji članak prsta.

Zubi su im selenodontni. Imaju očnjake u gornjoj vilici, a broj sekutića je smanjen, imaju ih samo po jedan sa svake strane.

Nemaju treći želudac (omasum), čime se razlikuju od pravih preživara. Želudac im je inače višekomorni i u naborima sluzokože želuca zadržavaju vodu.

Kamila je apsolutni rekorder u životinjskom svetu kada je reč o vremenu koje može da provede bez vode – bar 20, a katkada i više od 45 dana, kamila je u stanju da, krećući se u karavanu, preživi bez kapi vode, a da se to ne odrazi na njen organizam.

Međutim, kada se nakon dugog puta domogne oaze sa izvorom vode u njemu, kamila za samo 10-ak minuta popije preko 100 litara vode! Nijedna druga životinja ne bi bila u stanju da podnese ni takav pritisak vode u organizmu – ovu jedinstvenu osobinu kamile imaju zahvaljujući obliku svojih crvenih krvnih zrnaca.

Za razliku od ostalih sisara čija su crvena krvna zrnca obla i okrugla, kamila ima ovalna krvna zrnca koja mogu da podnesu snažan pritisak vode u krvotoku kada se kamila u oazi napije vode.

Organizam kamile nakon pojenja ne odbacuje suvišnu tečnost, već je skladišti (zajedno sa hranom koju pojede) pretvarajući je u svojevrsnu „tečnu mast“ (mast sa znatnom količinom vode) koja ispuni prostor grbe na njenim leđima, pa je kamila, nakon nekoliko dana odmora i pojenja, već spremna za novo iscrpljujuće putovanje u karavanu preko pustinje, koje po izuzetno nepovoljnim uslovima može katkada trajati i više od 6 nedelja.