Lama – društvena i inteligentna životinja

Odrasla lama dostiže visinu od 170 do 180 cm, naravno, kada se meri do vrha njene glave. Težine su između 130 i 200 kilograma. Mladunče lame, po rođenju ima između 9 i 14 kilograma. Vlakno, napravljeno od vune ove životinje, je izuzetno meko i bez masti, koja obično ume da se javi u vuni.
 

Ono što karakteriše ove životinje jeste njihova društvenost i želja za životom u krdu. Lame su vrlo inteligentne životinje i mogu da nauče neke jednostavne zadatke nakon samo par ponavljanja. Izuzetno su izdržljive i mogu kilometrima da nose oko 25-30% svoje telesne težine.
 
Glava lame liči na glavu kamile, ali lame imaju veću moždanu šupljinu, veću očnu duplju i slabije razvijene kranijalne grebene, što je i za očekivati, obzirom na to da je ipak manja od kamile. Ima prilično dugačke uši, koje su blago uvijene na unutra, tako da poprimaju oblik banane. U odnosu na kamiline, noge su im više razdvojene, imaju manje šape, ali na svakoj šapi imaju zasebne jastučiće. Lame imaju kratak rep, dlaka im je dugačka, vlaknasta i meka. Ono što je vrlo interesantno, jeste činjenica da lame nemaju trepavice.

Lame imaju izuzetno neobičan reproduktivni ciklus, za velike životinje. Ženke lame mogu da izazovu ovulaciju. Tokom procesa parenja, ženka oslobađa jajnu ćeliju i vrlo često ona biva oplođena već iz prvog puta. Kao i kod ljudi, i kod lama polna zrelost dolazi u različito vreme. Ženke dostižu polnu zrelost već sa oko 12 meseci, dok mužjaci ne postaju polno zreli pre nego što napune tri godine.

Ono što je vrlo interesantno u vezi sa reprodukcijom lama, jeste činjenica da trudnoća traje 11 i po meseci! Isto tako, zanimljivo je da ženke ne ližu svoje mladunce, kao što to obično životinje čine, ali samo iz jednog razloga: njihov jezik je toliko pripijen uz donju vilicu, da jednostavno ne mogu da dosegnu ništa što je više od par centimetara udaljeno od usta.

Umesto toga, one miluju svoje mladunce i mrmljaju im. Kada se mladunče rađa, sve ženke iz krda se okupe, da bi na taj način zaštitile novorođenče od mužjaka, ali i od predatora. Lame se kote u stojećem položaju i sam proces obično traje manje od pola sata. Obično se dešava između 8 ujutro i podneva, kada je dan najtopliji i time se povećava šansa da mladunče preživi, jer se umanjuje šansa za hipotermiju.

Već nekoliko sati nakon rođenja, mladunci su sposobni da stoje, hodaju i pokušavaju da sisaju.Kao što je već rečeno, lame koje su odrasle u normalnim, prirodnim uslovima, su izuzetno društvene i veoma su zanimljivo i dobro društvo. Njihova znatiželja je toliko velika da će one bez oklevanja prići ljudima. Međutim, ukoliko su hranjene na bočicu, i ukoliko se njima ljudi previše bave dok su još mlade, one postanu razmažene, i ljude tretiraju kao člana njihove vrste, pa počinju da ih pljuju, šutaju i guraju vratom. Stoga, kada se lame hrane na bočicu, nikako ne treba održavati duži kontakt sa njima, već otići što je pre moguće kako bi se izbegle negativne posledice prevelike pažnje usmerene na njih.

Kada su adekvatno odgajane, lame izuzetno retko pljuju ljude. U krdima, pljuju jedne na druge, kada žele da disciplinuju članove koji su na nižoj poziciji na lestvici. Njihov položaj u krdu nije nikad stabilan, već mogu da ga unaprede ili unazade kroz borbe sa drugim pripadnicima vrste. To je najčešći slučaj kod mužjaka, kada se bore za status alfa mužjaka.