• 98
  • 0

Naravno da su tako oslabljene bilj─Źice osetljivije na infekcije razli─Źitih patogenih organizama. Ova pojava se naziva zamorenost zemlji┼íta.

Na zamorenost zemlji┼íta su na primer osetljivije kupusnja─Źe (npr. kupus, karfiol, brokoli, kineski kupus), spana─ç, cvekla, blitva i pasulj, a znatno manje ili gotovo nimalo salata i plodovito povr─çe (parardajz, paprika). To naravno ne zna─Źi da kulture manje osetljive na zamorenost zemlji┼íta smemo vi┼íe godina uzastopno da gajimo na istom mestu (jer se tu gomilaju odre─Ĺene bolesti i paraziti)! Pritom se najve─çi i naj─Źe┼í─çi problemi javljuju u za┼íti─çenom gajenju povr─ça zato ┼íto ─Źesto na istoj povr┼íinu sadimo kulture iz iste botani─Źke grupe (npr. paradajz, paprika).

U ekolo┼íkom gajenju nije dozvoljena primena hemijskih, sinteti─Źkih sredstava za za┼ítitu bilja, pa se ni zemlji┼íte ne sme hemijski sterilisati. Obi─Źno se za tu namenu u eko proizvodnji povr─ça upotrebljavaju biolo┼íki fungicidi koji se koriste preventivno preko zemlji┼íta i/ili kao ─Ĺubrivo kre─Źni azot (kacijum cijanamid) uz najmanju karencu 14 dana.

U biolo┼íke razloge po┼ítovanja plodoreda ubrajamo jednoli─Źno i prekomerno osiroma┼íivanje zemlji┼íta ─Ĺubrivima. Stoga nije dobro nekoliko godina uzastopno, na istoj povr┼íini, proizvoditi samo vrste povr─ça s plitkim korenom, npr. salatu, luk, beli luk, pasulj, rotkvicu, matovilac i sli─Źno jer ve─çina hranljivih materija iz dubljih slojeva zemlji┼íta ostaje neiskori┼í─çena.

Lo┼í plodored u povrtarstvu dugoro─Źno gledano odgovara ja─Źoj zakorovljenosti proizvodnih povr┼íina jer neke vrste u vegetaciji slabije svojom zelenom masom pokrivaju zemlji┼íte. Nasuprot tome, biljke koje zahtevaju obradu u vi┼íe navrata, okopavanje i rastresanje zemlji┼íta smanjuju zara┼żenost semenjem korova. Dobar plodored pozitivno uti─Źe na strukturu zemlje zato ┼íto neke povrtarske vrste sa dubokim korenom rastresaju zemlji┼íte, dok druge sa ve─çom lisnom masom vra─çaju organsku materiju i tako popravljaju koncentraciju humusa.

Povr─çe u proseku ima zahteve za osnovnim hranljivim elementima – azotom, fosforom i kalijumom u razmeri N:P:K = 1:0,5:1,5. Ako se za ─Ĺubrenje koriste samo organska ─Ĺubriva, njihova razmera hranljivih elemenata nije dugoro─Źno odr┼żiva u povrtarstvu, prvenstveno zbog nedostatka kalijuma. Ako se proizvode kulture koje zahtevaju vi┼íe azota (npr. kupusnja─Źe, krompir, tikvenja─Źe, plodovito povr─çe), tada bi zbog oboga─çivanja zemlji┼íta prirodnim azotom (fiksacijom iz vazduha) u plodoredu trebalo da bude barem 25% mahunarki s periodom rasta du┼żim od 3 meseca (npr. visoki pasulj, bob, so─Źivo, odnosno kao naknadni usev lucerka, inkarnatska ili obi─Źna detelina).

Pri izboru plodosmene osnovno i jedino pravilo je da na isto mesto uvek sejemo ili sadimo vrste iz iste botani─Źke porodice u ┼íto ve─çem mogu─çem razmaku! Po┼żeljno je da prose─Źan razmak izme─Ĺu vrsta iste grupe bude barem 3 godine, ali pri tome treba naglasiti da neke grupe povr─ça zahtevaju ve─çe preporu─Źene razmake u ponovljenom gajenju, dok je neke mogu─çe gajiti i 2 puta godi┼ínje, pa kasnije odredimo ve─çi razmak. Na navedene razmake veliki uticaj imaju fizi─Źko-hemijska svojstva zemlji┼íta, upotreba vrste i koli─Źine ─Ĺubriva, te ukupna koli─Źina humusa u zemlji┼ítu. Ne postoje ─Źvrsto pisana pravila koja odre─Ĺuju koja grupa povr─ça je najbolji predusev za drugu botani─Źku porodicu.

Neki stru─Źni izvori preporu─Źuju redosled u plodoredu koji po─Źinje sa mahunarkama, nakon ─Źega slede kupusnja─Źe. Za njima bi najbolje uspevalo plodovito povr─çe, pa korenaste vrste, lobodnja─Źe, tikvenja─Źe i lukovi─Źasto povr─çe. Mnogi autori navode da se mahunarke i lukovi─Źaste vrste ne podnose u plodosmeni jer previ┼íe azota nakon mahunarki smeta lukovi─Źastom povr─çu, a izlu─Źevine lukovi─Źastog povr─ça zaustavljaju rast simbiotskih bakterija na korenu mahunarki.

Mo┼żda je lak┼íe po┼ítovati pravila o gajenju povr─ça nakon ─Ĺubrenja organskim ─Ĺubrivima jer nemaju sve vrste jednake potrebe za hranivima, dok neke izuzetno negativno reaguju ako se ne gaje nakon primene stajskog ─Ĺubriva. Po pravilu zrelo stajsko ─Ĺubrivo, razgradnjom u zemlji┼ítu, osloba─Ĺa hranljive materije naredne tri godine. Stoga se primenjuje pre gajenja povr─ça koje ima pove─çane potrebe za hranivima, naro─Źito azotom, a to su na primer kupusnja─Źe, tikvenja─Źe, krompir, kukuruz ┼íe─çerac i blitva.
Praksa je potvrdila da su ve─çe ┼ítete od vr┼íne trule┼żi plodova paprike i paradajza zabele┼żene na zemlji┼ítima gde se preteralo s primenom organskih ─Ĺubriva! Mahunarke i lukovi─Źasto povr─çe ne podnose stajsko ─Ĺubrivo.

Dve godine nakon primene zrelog stajskog ─Ĺubriva i dalje je bez te┼íko─ça mogu─çe gajiti salatu, matovilac, rukolu, rotkvu, rotkvicu, per┼íun, radi─Ź i endiviju. Ekonomski razlozi uvo─Ĺenja pravilnog plodoreda uglavnom proizilaze iz negativnih posledica zbog smanjenja prinosa, a time i dohotka na gazdinstvu.

Ekonomsko-tehni─Źke razloge opravdavamo dodatnim ulaganjem u vi┼íe sati ma┼íinskog i ru─Źnog rada na povr┼íinama gde se ne po┼ítuju pravila ili s druge strane plodored nije dobro organizovan. Iz svega navedenog proizilazi da je pravilan plodored veoma va┼żan za zdravstveno stanje povr─ça, ne samo u ekolo┼íkoj proizvodnji, ve─ç bi se navedenih preporuka trebali pridr┼żavati svi koji povr─çe proizvode za sopstvene potrebe ili za prodaju.

Na sistem organizacije plodoreda veoma uti─Źu i same potrebe gazdinstva (┼íta ┼żele da gaje za ishranu svojih ─Źlanova), njihove ukupne zemlji┼íne povr┼íine i usitnjenost parcela. Tako─Ĺe je va┼żno i to s koliko radne snage u kriti─Źnom periodu raspola┼że pojedino tr┼żi┼íno orijentisano gazdinstvo (npr. zahtevi u sadnji, berbi, pranju, sortiranju, pakovanju i sli─Źno), pa zato ne postoje ─Źvrsta i propisana pravila kada i ┼íta treba gajiti! Va┼żno je ┼íto racionalnije koristiti zemlji┼íne resurse, uravnote┼żeno prihraniti povr─çe ┼íto ve─çim udelom prirodnih izvora hranljivih materija i pravilnom smenom biljaka smanjiti mogu─çu pojavu ┼ítetnih organizama. Seme za proizvodnju povr─ça, lekovitog i za─Źinskog bilja treba da bude iz ekolo┼íke proizvodnje, naro─Źito vegetativni delovi (semenski krompir, beli luk, ren, lukovice).

Kod proizvodnje u zatvorenom prostoru (pod staklom i folijom) zimi je dozvoljeno proizvodne povr┼íine odr┼żavati zagrejanima na najvi┼íe 10┬║C, osim kada je re─Ź o proizvodnji sadnica, dopu┼ítena je toplotna izolacija. U istom prostoru ve┼íta─Źka rasveta nije dozvoljena. U zatvorenom prostoru se koriste prekriva─Źi zemlji┼íta koji mogu da se recikliraju. Prekriva─Źi za plastenike moraju da budu na bazi polietilena, polipropilena ili drugih polikarbonata. Upotreba PVC-a (polivinilhlorida) nije dozvoljena. Pri izboru metoda i roka spremanja, kao i u pripremi proizvoda za tr┼żi┼íte, potrebno je voditi ra─Źuna o podsticanju i ─Źuvanju optimalnog kvaliteta proizvoda za ishranu ljudi.

Sve┼żi proizvod je nakon berbe potrebno bez odlaganja, prikladno uskladi┼ítiti. Uskladi┼íteni sve┼żi proizvod treba odmah pa┼żljivo prosu┼íiti. Temperatura su┼íenja lekovitog i aromati─Źnog bilja zavisi od sadr┼żaja i sastava eteri─Źnog ulja. Za─Źini koji sadr┼że eteri─Źno ulje se ne su┼íe na temperaturi preko 40┬║C. Droge (lekovito i za─Źinsko bilje) s glikozidima, alkaloidima i droge sa sluzima su┼íe se na temperaturi preko 40┬║C.

Komponente lekovitog bilja koje, pri su┼íenju, uti─Źu jedna na drugu ne smeju istovremeno da se su┼íe u istim su┼íarama. Prostor za su┼íenje i zagrevanje mora biti zatvoren. Za ure─Ĺenje takvih prostorija nije dozvoljena upotreba plo─Źa od iverice, drvenih delova i pomagala za su┼íenje, koji su obra─Ĺeni ┼ítetnim materijama ili zaga─Ĺeni nedozvoljenim materijama. Zabranjeno je direktno zagrevanje lo┼ż uljem, plinom, ugljem, drvetom ili oduzimanje vlage pomo─çu hemijskih dodataka. Ako je mogu─çe, treba dodatno uklju─Źiti solarne plo─Źe.

Nakon pripreme sve┼żeg proizvoda i su┼íenja, odmah je potrebno obaviti daljnju planiranu preradu. Povr─çe, lekovito i za─Źinsko bilje se pakuje u ekolo┼íku ambala┼żu. Za pakovanje treba upotrebljavati novu ambala┼żu. Svako pakovanje mora da bude ozna─Źeno propisanim znakom ekolo┼íkog proizvoda.

Ambala┼ża za pakovanje mora da osigura o─Źuvanje kvaliteta i sve┼żine, pa mora da bude ekolo┼íki prihvatljiva. Nije dopu┼ítena upotreba tanjira od stiropora. Ambala┼ża od neobra─Ĺenog papira ima prednost nad ostalim vrstama ambala┼że. Ambala┼ża od jute dozvoljena je samo kao spolja┼ínji omota─Ź. Nije dopu┼ítena upotreba ambala┼że od PVC-a, te polietilena za miro─Ĺije koje sadr┼że eteri─Źna ulja. Polipropilenska i poliuretanska ambala┼ża mo┼że da bude upotrebljena samo u izuzetnim slu─Źajevima. Za finalnu prodaju (mala pakovanja – vre─çice) preporu─Źuje se ambala┼ża od nebeljenog papira. Kao unutra┼ínji sloj preporu─Źuje se nebeljeni ili pergamentni papir, a dozvoljena je i upotreba polipropilena ili celofana. Kao zamena stakla za povr─çe i miro─Ĺije, pored papira, dopu┼ítena je upotreba polietilena.

Skladi┼íni prostor treba da bude za┼íti─çen od sun─Źevog svetla, suv i po mogu─çnosti hladan. Preporu─Źuje se vla┼żnost vazduha od oko 60% kod temperature od 19┬║C. Skladi┼íte treba da bude odvojeno od proizvodnih prostora. Za┼ítita skladi┼ínih prostora od ┼żivotinjskih ┼íteto─Źina sprovodi se dozvoljenim mehani─Źkim i biolo┼íkim sredstvima. Zabranjena je hemijska i radioaktivna dezinfekcija i dezinsekcija, pranje uskladi┼ítenih plodova hemijskim sredstvima za ─Źi┼í─çenje, upotreba hemijskih sredstava za spre─Źavanje klijanja, kao i primena joniziraju─çeg (radioaktivnog) zra─Źenja. Umesto tih sredstava potrebno je obavljati potpun nadzor skladi┼ítenja, sni┼żenje temperatura (3-5┬║C) ili duboko zamrzavanje.

Izvor: www.zdravasrbija.com

Dodaj komentar

Va┼ía e-mail adresa ne─çe biti nigdje objavljena. Obavezna polja su ozna─Źena sa *