To je prelepa sobna biljka, koja zahteva posebnu negu. Veoma je osetljiva na toplotu. Njeno gajenje je prilično teško i složeno.
Ima duguljasto tamno zeleno lišće, koje je na ivicama izreckano. Cveta od meseca decembra do maja, a cvet joj je prelep, krupan i raširen. Ima je više vrsta: sa belim, crvenim, krem, roza i narandžastim jednostavnim i duplim cvetovima.
Ne škodi joj hladnoća do 2°C, ali joj nikako ne prija toplota veća od 8 do 10°C. Voli svež vazduh i dosta svetla ali se ne sme izložiti direktnom jakom suncu. Zbog nagle promene temperature i menjanja mesta, kao i suvišnog zalivanja požuti i otpadne joj lišće.
Ne voli prevelike saksije, a uspeva u lakoj rastrestoj zemlji. Ne treba je presađivati svake godine već svake treće ili četvrte jer od čestog presađivanja manje cveta.
Kamelija se može izneti napolje u baštu još u maju mesecu i ukopati sa saksijom, ali na mesto koje je izloženo samo jutarnjem suncu. Zalivati je treba samo ustajalom kišnicom ili mekom vodom, a pupoljke povremeno orositi čistom mlakom vodom pomoću fine prskalice.
Kad precveta i završi rast, što se može videti po novim listovima i pupoljcima, dolazi period mirovanja, takozvanog zasušenja. Tada je treba ređe zalivati ali češće prskati. Treba paziti da se prilikom zasušenja grumen zemlje u saksiji nikada sasvim ne osuši. Ovaj period zasušivanja traje otprilike 5 do 6 nedelja.
Krajem septembra ili polovinom oktobra opet je treba uneti u sobu koja se zagreva, to jest na umerenu temperaturu i staviti je uz prozor. Kada se pokažu pupoljci može se otpočeti sa zalivanjem.
Pri dobroj nezi, pažljivom zalivanju i na stalnom mestu daće dobre rezultate prilikom cvetanja. Ako se na biljci pokaže žuto i šareno lišće to znači da je zalivanje bilo prekomerno i da žilice trule. Da bi se dalje žućenje lišća i trulenje korena sprečilo, treba biljku presaditi u drugu saksiju i svežu zemlju.
