• 118
  • 0
Dijaforetici su jedna od najvažnijih grupa biljaka. One izazivaju znojenje na sledeće načine:
 
Ulaze u cirkulaciju i onda bivaju odbačene od znojnih žlezdi; oni stimulišu lokalna nervna vlakna na ovim žlezdama da povećaju dejstvo. Biljke koje imaju ovo dejstvo su kanadska vučja jabučica, krestušac, sasafras, sarsaparila, jaborandi, itd.
 
One utiču na periferne nerve, koji opuštaju i proširuju površinske kapilare i vene. Primarno utiču na površinsku cirkulaciju, a zatim na čitavu cirkulaciju i znojenje je rezultat povećanog protoka krvi. Bilje i terapije koje pružaju ovo dejstvo su kajenska paprika, slačica, lobelija, ipekakuana, itd.; takođe parne kupke, turska kupatila; vlažni paket, tretman hladnim čaršavom, itd.
 
One stimulišu znojne žlezde indirektno tako što stimulišu ćelije u centralnom nervnom sistemu (kičmenoj moždini i produženoj moždini), odakle nervna vlakna kontrolišu delovanje znojnih žlezdi. Biljke koje se odlikuju ovim delovanjem su lobelija, jaborandi, itd.
 
Dr Novel je izjavio:
 
U uslovima gde je sistem topao, a koža suva, sa pulsom koji je jak i čest, trebalo bi koristiti opuštajući dijaforetik; ali ako su srčani impulsi slabi, a koža hladna, trebalo bi koristiti stimulativni dijaforetik, koji bi od centra stimulisao srce.
 
Lojne žlezde rade u sprezi sa znojnim žlezdama. Oni daju gipkost i mekoću koži. Kada ove žlezde ne funkcionišu kako treba, koža postaje tvrda i ranjava. U tom slučaju moramo uraditi više od izazivanja znojenja. Lojne žlezde se takođe moraju stimulisati. Uslovi koji zahtevaju ovakvo dejstvo uključuju šarlah i ekcem. Semena čička (Arctium lappa) i suncokreta (Helianthus annuus) su odlična za ove tegobe. Treba da se daju u vrućoj infuziji. 
 
Dijaforeza ili znojenje je jedan od najsigurnijih načina za obnavljanje zdravlja u velikom broju slučajeva. Kada su milioni pora u koži zatvoreni, krvotok ubrzo postaje nečist, trujući čitav sistem. Ranije, kada ljudi nisu mogli da priušte lekara, bilo je poznato svima da su mogli podstaći znojenje, kako bi se pomoglo izlečenje bolesnika.
 
Stari biljni praktikanti su bili izvrsno uspešni jer su tražili da izjednače cirkulaciju. Primenjivali su parne kupke, zajedno sa biljnim dijaforeticima. Nema ništa efektivnije od parnih kupki za tretiranje groznice, zapaljenja, prehlade, zagušenja, itd.
 
Trebalo bi da razmislite o dijaforezi u svakom slučaju gde je uključena generalna cirkulacija kao što je zapaljenje pluća, zapaljenje plućne maramice, upala trbušne maramice, zapaljenje želuca, slezine, creva, bubrega, bešike, materice ili mozga. Nema velike razlike gde se problem nalazi, dijaforeza je praktično esencijalna kada je potrebno ujednačiti cirkulaciju. Treba održavati dobru cirkulaciju, protok krvi i pacijent će biti na putu ka oporavku.
 
Naravno, dijaforetici se moraju davati topli. Ako se daju hladni, oni će, po pravilu, uticati na bubrege. Creva treba da budu čistija što je više moguće. Ako creva nisu čista, upotrebiti ubrizgavanje tople vode da bi se očistila. Vaši dijaforetici će onda delovati brže. Hladna pića ne treba davati između doza. Nikada ne preterujte sa dijaforezom do tačke iscrpljivanja pacijenta, izazivajući otežano disanje i treperav puls.
 
Sama topla voda je dijaforetik. Kombinovana sa potencijalima biljnih dijaforetika, jedna je od najdragocenijih alata za lečenje. Kada god tretirate bolest, prvo se setite tople biljne kupke i unutrašnjih dijaforetika.
 
Katartike ne treba davati malo pre i tokom upotrebe dijaforetika.
 
Dijaforetici izazivaju povećano lučenje znoja tako što utiču na znojne žlezde. Ove biljke opuštaju znojne žlezde i povećavaju znojenje. Utiču uglavnom na površinu, otvarajući pore i time slobodno izbacuju telesne otrove i čuvaju krv čistom. Utiču takođe i na nervni sistem i konačno na čitavu cirkulaciju, rezultat je povećanje protoka krvi. Unutrašnje dijaforetike treba da prate stimulativne kupke i trljanje grubim peškirom ili masaža. Dijaforetici su jedna od najvažnijih od svih biljnih grupa, zato što oni čiste zagađeno, sluzavo stanje čitavog tela.
 
Sudorifici stimulišu znojne žlezde, proizvodeći vidljivo znojenje na površini kože kada se daju topli; a deluju povoljno kao tonici kada se uzmu hladni. 
 
HAJDUČKA TRAVA (Achillea millefolium)
RIMSKA KAMILICA (Chamaemelum nobile; Anthemis nobilis)
MEKSIČKA LEPTIROVA TRAVA (Asclepias tuberosa)
BONESET (Eupatorium perfoliatum)
BLAŽENI ČKALJ (Cnicus benedictus)
TIMIJAN (Thymus vulgaris)
MILODUH (Hyssopus officinalis)
ŽALFIJA (Salvia officinalis)
MAČJA MENTA (Nepeta cataria)
DIVLJA NANA (Mentha spicata)

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *