Latinski naziv: Humulus lupulus

 

Stabljika – zeljasta puzavica (s leva na desno), sa nekoliko grubih, ćoškastih i fleksibilnih stabljika. Dužine je do 6 m i uvrnuće se oko bilo koje okolne potpore.

 

Listovi – naspramni, tamnozeleni, veoma grubi, srcasti, sa nervaturom, na peteljci, pilasti sa 3 do 5 režnjeva.

 

Cvetovi – episkopalni (muške i ženske biljke), sa brojnim zelenkastim tučkovima sa vrhovima nalik konusu, koji daju plod.

 

Plod – šišarka, jajasto-okruglast, 3 cm dužine, sa brojnim žuto-zelenim opnenim ljuskama koje se uvijaju jedna preko druge. Nervatura ploda je mrežasta, sa brojnim braonkastim žlezdanim dlakama u osnovi svake ljuske zatvarajući žlezdanu aheniju.

 

Ukus – aromatičan, blago jedak i previše gorak.

 

Miris – snažan, karakterističan i donekle prijatan. Sa teškom obradom, miris postaje neprijatan, sličan onom kod valerijane.

 

Delovi biljke za upotrebu u lekovite svrhe: Plod ili šišarke.

 

Lekovito dejstvo: Sedativ, tonik, adonin, holagog, diuretik, stimulans, antihelmintik, sredstvo za jačanje želuca, sredstvo za snižavanje temperature, aperijens, alterativ, slab uspavljivač, delimično dijaforetik, astrigent, anafrodizijak.

 

Hmelj je moćan, stimulativan i opuštajući nervni tonik. Povećava srčano dejstvo i kapilarnu cirkulaciju, ali će proizvesti umirujući dremež pri nervozi i uzbuđujućim cerebralnim uslovima. Hmelj je blagotvoran pri tegobama grla, bronhija i grudi. Njegova tonik dejstva i dejstva za jačanje želuca postoje zbog 11% kristalnog gorkog principa i lupulina; primarna stimulativna i sekundarna sedativna dejstva su zbog 2% sadržine eteričnog ulja i lupulina.

 

Hmelj povećava tok urina i rastvara kalkulus i sa određenim problemima jetre (kao što je žutica), njegova alterativna svojstva olakšavaju lučenje žlezda povećavanjem toka žuči i okrepljivanjem organa. Hmelj ima relaksirajuć uticaj na jetru i žučne kanale i aperijens je za creva. Hmelj ima sposobnost da smanji upalu i oslobodi pratećih bolova.

 

Lekovita upotreba: Nervozna stanja, nesanica, horeja, dispepsija, iznurenost, atonija, gliste, drhtanje od delirijuma, histerija, kalkulus, razdražljiva bešika, bronhitis, problemi sa jetrom, prekomerna seksualna želja, nimfomanija, bolna erekcija u gonoreji, reumatizam, zapaljenje, neuralgija, mastitis, furunkuli, apscesi, tumori, čirevi, zubobolja, bol u uvetu.

 

Preparati: Tečni ekstrakt, infuzija, prah i tinktura.

 

 

Tečni ekstrakt: 1/2-1 čajna kašičica.

Infuzija: 1-2 čajne kašičice.

Prah: 325 mg do 1 g.

Tinktura: 1/2-1 čajna kašičica.

Lupulin: 130 mg do 325 mg.

 

 

 

Bronhitis: Kombinovati hmelj sa malo lobelije (Lobelia inflata).

 

Opšti tonik i sedativ: Uzeti infuziju (30 g hmelja u 500 ml vode) u dozama od 60 ml.

 

Nesanica, nervni problemi, delirijum, itd.: Uzeti infuziju u dozama od po 2 do 3 supene kašike na svakih 1 do 3 sata po potrebi.

 

Holagog (jetra), diuretik, anafrodizijak i gonoreja: Krčkati 1 supenu kašiku hmelja 10 minuta u 500 ml vode i popiti po polovinu ujutru i uveče.

 

Insomnija, nervna iritacija: Uzeti 2 do 3 šolje infuzije hmelja ili napuniti jastuk na kom se spava hmeljom (naprskan alkoholom, po želji).

 

Drhtanje od delirijuma: Kombinovati tinkturu od hmelja sa tinkturom od kajenske paprike i uzimati u dozama od po 1/2-1 čajne kašičice.

 

Gliste: Uzimati 250 ml do 500 ml esencije od hmelja (30 g hmelja u 500 ml vode, krčkati 10 minuta) ujutru na prazan stomak.

 

Zapaljenje, reumatizam, neuralgija, furunkuli, mastitis: Koristiti oblogu i toplu oblogu od hmelja.

 

Zubobolja, bol u uvetu, neuralgija: Primeniti vreću hmelja od flanela i toplu vlažnu oblogu.

 

 

 

1 deo hmelja (Humulus lupulus)

1 deo snežne lopte (Viburnum trilobum; V. opulus)

1 deo divljeg ruzmarina (Cimicifuga racemosa)

 

Preparat: Ubaciti 1 čajnu kašičicu biljne smeše u 500 ml vruće, destilovane vode, 20 minuta i dobro prekriti. Procediti i zasladiti po ukusu.

 

Doziranje: 60 ml, 3 do 4 puta dnevno.

 

 

1 deo hmelja (Humulus lupulus)

1 deo divljeg ruzmarina (Cimicifuga racemosa)

1 deo rimske kamilice (Chamaemelum nobile; Anthemis nobilis)

1 deo hajdučke trave (Achillea millefolium)

1 deo žalfije (Salvia officinalis)

1 deo pitome nane (Mentha piperita)

 

Preparat: Kombinovati 1 čajnu kašičicu bilja sa 1 šoljom vode. Ubaciti (ne kuvati) i ostaviti da se natopi 20 minuta.

 

Doziranje: 1 do 2 supene kašike na svakih sat vremena. Koristiti toplu oblogu sa divizmom i lobelijom u razmeri 3:1.

 

 

30 g hmelja (Humulus lupulus)

30 g korena maslačka (Taraxacum officinale)

30 g listova agatozme (Agathosma betulina; A. crenulata)

1 čajna kašičica đumbira (Zingiber officinale)

 

Preparat: Kuvati polako prve dve biljke pola sata u 3,8 l vode. Dodati 450 g žutog šećera i ponovo neka voda provri. Izliti toplu mešavinu preko agatozme i đumbira, dobro pokriti i držati da se natopi dok se ne ohladi. Po izboru, može se dodati kvasac kada je mlako i ostaviti preko noći. Procediti, flaširati i čuvati na hladnom mestu.

Doziranje: 1 supena kašika pre obroka.

 

Karakteristike pri rastu: Jednogodišnja stabljika, višegodišnji koren, nađen je u severnoj zoni Severne Amerike, Evrope i Azije. Raste na živicama i otvorenim šumama. Hmelj je u velikoj meri kultivisan u SAD-u i Engleskoj u svrhu alkoholnih pića (piva, svetlog piva, tamnog piva).

Branje: Brati kada je zreo, uobičajeno u kasno leto i rano proleće.

 

Sušenje i čuvanje: Treba obratiti pažnju kako bi se sačuvalo eterično ulje lupulina. Lupulin je blago proziran, zlatan, zrna u obliku bubrega ili prah koji čini 1/7 hmelja. Hmelj, a naročito lupulin treba držati u tamnim i dobro pokrivenim  kontejnerima. Kada hmelj postane tamnocrvenkast sa mirisom nalik valerijani, od starenja, treba ga odbaciti.