Unosite vitamine C i E – dr. Nil Nidli

Vitamin C je još jedna hranljiva materija koja štiti od raka. Njegov glavni efekat takođe nastaje verovatno usled njegove uloge kao antioksidansa, slično vitaminu A, smanjujući izlaganje toksičnim “slobodnim radikalima”.

 

 

On čini više od same zaštite osobe od raka. Nedavno istraživanje ukazuje da vitamin C može da pomogne u zaštiti spermatozoida od genetičkih oštećenja. Postoji dokaz da genetički oštećeni spermatozoidi mogu da prouzrokuju nasledne bolesti kao što je rak u sledećoj generaciji. Vitamin C obezbeđuje zaštitu kroz svoju ulogu antioksidansa. Određena maligna oboljenja kod dece kao što su leukemija i rak bubrega i mozga imaju svoje korene u očevim genetički oštećenim spermatozoidima. Takve abnormalnosti spermatozoida mogu da predstavljaju kombinaciju faktora kao što je pušenje (koje izgleda može stvarno da oksiduje spermatozoid i da ga genetički ošteti), loša ishrana (manje od 250 mg vitamina C na dan) i niska upotreba drugih antioksidanata i izlaganje toksinima. Prema tome, način života osobe, uključujući navike u ishrani, od nekoliko sedmica pre začeća do trenutka začeća je od suštinskog značaja u određivanju integriteta DNK njenog potomka. Predloženo unošenje vitamina C u ishrani, kako je to objavila Nacionalna akademija nauka, je 60 mg/dan. Međutim, verujem da bi svaki Amerikanac trebalo da konzumira 250 mg dnevno. Moje razmišljanje nije samo za dobrobit muškaraca u zaštiti njihovih spermatozoida za sledeće generacije, već takođe i zbog značajne uloge koju vitamin C igra kao antioksidans. Štaviše, pošto se vitamin C obilno nalazi u našoj hrani, ostvarivanje ovog nivoa unošenja nije teško. 

 

 

 

 

Vitamin E pomaže u zaštiti od raka iz sličnih razloga kao i vitamin C. To je antioksidans i čistač slobodnih radikala. Takođe ima i ulogu u blokiranju formiranja kancerogenih nitrozamina i nitrozamida iz hrane koja sadrži nitrite.

 

Kao primer moći antioksidativnih vitamina da umanje rizik od raka, razmotrimo sledeće istraživanje. Istraživači su dobili soj zečeva bez dlake koji je bio sklon raku kože i izlagali su ga ultraljubičastoj svetlosti kako bi ubrzali razvoj raka.

 

 

Testovi raka kože na zečevima se slažu sa nedavnim istraživanjem na ljudima o raku pluća iz Japana. U ovom istraživanju, otkriveno je da su oni sa niskim nivoima vitamina A (beta karotina) u krvi imali 6 puta veći rizik od raka pluća u poređenju sa onima sa visokim nivoima. Isto istraživanje je otkrilo još impresivniji zaštitni efekat za nivoe vitamina E u krvi. Oni sa nivoima u najnižoj trećini imali su približno 8,5 puta veći rizik od onih sa nivoima u gornjoj trećini.

 

Značajno je naglasiti da je većina istraživanja koja su proučavala zaštitu od raka antioksidansima, kao što su vitamini A, C i E, vršena na osobama koje su uglavnom dobijale svoje vitamine iz prirodne hrane, a ne vitamine iz bočica. Mnogi ljudi imaju utisak da dodaci vitamina A, C i E obezbeđuju odgovarajuću snagu njihovom imunom sistemu. Međutim, kao što smo videli, neka od istraživanja ukazuju da dodaci vitamina ne pružaju zaštitu koju prirodni hranljivi izvori ovih vitamina obezbeđuju. Štaviše, hrana koja sadrži ove vitamine (voće i povrće) sadrži čitav niz zaštitnih supstanci koje se prirodno javljaju pored ovih vitamina.

 

 

 

Još jedno dodatno razmatranje je ovde važno: koliko god da su antioksidansi kao vitamini A, C i E korisni, nisu svi antioksidansi dobri. Prekomerne količine mogu paradoksalno da deluju kao “pro-oksidansi”, jedinjenja koja u stvari favorizuju formiranje slobodnih radikala. To je tačno za vitamin C i vitamin E kao i za druge antioksidanse kao što su superoksid dismutaza i glutation. Međutim, beta karotin, vitamin C i vitamin E prisutni u obilnim, ali ne i prekomernim količinama (na primer, u biljnoj hrani), u stvari deluju u kombinaciji kako bi proizveli zaštitni antioksidantivni efekat. Ovaj efekat je daleko moćniji od efekta koji bi predstavljao prost zbir efekata ta tri odvojena antioksidansa. Štaviše, dodaci se sastoje skoro u potpunosti od jednog određenog tipa vitamina E, zvanog alfa-tokoferol. Nedavno istraživanje je pronašlo da drugi tip vitamina E, gama-tokoferol, može da bude bolji antioksidans i da tako bolje sprečava čestice koje oštećuju DNK u telu. Oko 75% vitamina E uzetog iz hrane je u obliku gama-tokoferola, dok dodaci sadrže ili nimalo, ili manje od 10% gama-tokoferola. Najefektivnije je da umanjite vaš entuzijazam prema vašem lokalnom dobavljaču vitamina u tabletama, i umesto toga investirate u više svežeg voća i povrća.