• 0

Tvoja braća već dugo izbivaju od kuće „, reče on. “ Brinem se za njih. Idi vidi kako su i kako je stoka, pa dođi da mi javiš.

Josif pođe u smeru kojim su braća otišla raspitivajući se uz put o njima. Najzad ih nađe.

A oni ga ugledaše izdaleka. Poznaše ga odmah po šarenoj haljini koju mu je dao Jakov.

Gle „, uzviknu jedan od braće, „ eno onoga što sne sanja!

Sada smo ga uhvatili nasamo „, reče drugi. “ Hajde da ga ubijemo kad imamo takvu priliku. Onda ćemo videti šta će biti od njegovihčudesnih snova.

Ali Ruvim, najstariji Jakovljev sin, pokuša da ih zaustavi.

Nemojte da ga ubijemo „, reče. “ Bacimo ga samo u ovu jamu. To će ga naučiti pameti!

Sada Josif već beše blizu te više ne bi vremena za nove dogovore i zamisli. On im veselo priđe, ne sluteći zlo. Dvojica od starije braće uhvatiše ga, a treći mu striže njegovu lepu haljinu. Onda ga, kako Ruvim reče, baciše u duboku jamu, uz čije se strme i skliske strane nikako nije mogao sam iskobeljati.

Zadihana, ali zadovoljna braća sedoše da jedu. Ne obraćahu pažnju na očajničke Josifove pozive u pomoć.

 

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *