• 41
  • 0

Stanovnici su mu došli u susret i doneli mu pune posude zlatnih jabuka i raznog voća.

Jedite samo vi to voće , ja nisam vama došao gledati vaša bogatstva, već da učim od vaših običaja „  govorio je kralj gostoljubivom svetu . Tada ga povedu na trg gdje je njihov kralj donosio presude.

Upravo je napred stupio jedan građanin i govorio kralju:

Ja sam, o kralju, od ovoga čoveka kupio vreću pleve i u njoj našao veliko blago. Pleva je moja, ali ne i nađeno zlato, a ovaj čovek koji mi je prodao vreću pleve, neće sebi uzeti zlato. Reci mu, o kralju, da je uzme – jer to je njegovo!

Njegov protivnik odgovori: “ Ti se bojiš da uradiš nepravdu, a ja ne treba da se bojim tako nešto uzeti od tebe? Ja sam tebi s vrećom prodao sve što je u njoj, zato zadrži svoje! Reci mu, kralju, da je tako!

Kralj upita prvoga ima li on sina.

On mu odgovori: “ Da!

Tada upita drugoga ima li on kćer, i taj mu potvrdi da ima.

Pa dobro „, reče kralj, “ obojica ste pošteni muževi: oženite svoju decu zajedno i podajte njima nađeno blago kao venčani poklon. To je moja presuda!

Aleksandar se začudio kad je čuo kraljevu presudu.

Jesam li nepravedno presudio „, pitao je kralj, “ da se ti tako čudiš?

Nipošto „, odvrati Aleksandar, „ ali u našoj bi se zemlji drugačije presudilo.“

A kako? „, Pitao je afrički kralj.

Obojica zavađenih „, uzvrati Aleksandar,“ izgubila bi glave, a blago bi pripalo kralju.

Tada afrički kralj sklopi ruke i upita:

Sija li kod vas sunce? Daje li vam nebo još uvek kišu? „

Aleksandar odgovori: “ Da !

Afrički će kralj na to: „To je tako zbog nedužnih životinja koje žive u vašoj zemlji: jer nad takvim ljudima ne treba da sija sunce niti da im nebo kišu šalje!

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *