Deca porastoše, te stariji brat, Kain, postade ratar, a mlađi, Avelj, postade pastir. Jednog dana rešiše mladići da prinesu Bogu darove. Kain prinese snop uzrele znaćane pšenice napabirčane na požnjevenom polju. Aveljova ponuda beše jagnje izabrano iz njegova stada.
Bog pogleda lepe darove koje mu prineše a onda pogleda i samu braću. Vide kakvi su ljudi, a znao je da ga Avelj voli i uzda se u njega te prihvati Aveljev dar.
A Kainov prinos Bog i ne primi jer ovaj beše ravnodušan, ohol i samovoljan. Kain se rasrdi. Besno se namrgodi i okrete da se udalji od Boga. Ali pre nego što ode, Bog mu se obrati.
“ Što se ljutiš? “ upita ga. “ Da si činio dobro sad bi bio zadovoljan. Primio bih tvoj prinos. Ali zlo je kao divlja zver, prikrade ti se i čeka da skoči na tebe i savlada te. Moraš se boriti protiv njega.„
Ali Kain ne htede da sluša Boga i ne obrati pažnju na njegovu opomenu.
Sav natušten i uskipeo od besa, on se vrati u polje. Mrzeo je Avelja što je bio dobar i što je Bogu bio po volji.
