“ Ko je to? “ upita Isak, osećajući kako mu voda teče na usta od prijatnog mirisa jela.
„ Isav „, odgovori Jakov, uznemiren.
„ Jesi li zaista ti, Isave? “ upita Isak podozrivo. “ Glas je Jakovljev. Hodi bliže. „
Jakov, pomalo uzdrhtao, priđe ocu, a Isak mu opipa ruke. Dlakave kože i miris Isavove odeće umiriše Isaka, i on se sa uživanjem prihvati jela.
Kad završi obed, on svečano dade Jakovu očinski blagoslov namenjen prvorođenom sinu.
Obeća mu, s Božijom pomoću, uspeh u svemu i proglasi ga glavom cele porodice.
Tek što sve to izreče i Jakov šmugnu iz šatora, stiže Isav, dobro raspoložen, donoseći svoj ulov.
Kad Isak ču pravi Isavov glas, kriknu od užasa. Ispriča sve kako je bilo te obojica shvatiše da su prevareni.
Isav gorko zaplaka od razočaranja. Onda se veoma razgnevi.
„ Ubiću Jakova! “ zakle se.
Rebeka dozna za njegove pretnje. Znala je da mora skloniti Jakova na bezbedno mesto. Zato predloži Isaku da pošalje Jakova natrag u zemlju odakle je i ona došla te da i on nađe za sebe ženu njenoga roda.
Isak se saglasi, i Jakov, potresen i zaplašen oprosti se od oca i matere i pođe iz voljenoga doma na svoje dugo putovanje.
