Adam i Eva lagano izađoše pred Boga. On dugo i ožalošćeno posmatraše grešni par.
„ Zašto ste se krili? “ – upita ih.
„ Plašio sam se susreta sa tobom jer sam go „, promuca Adam.
“ Ko ti je to rekao? “ upita Bog.
“ Da nisi jeo plod sa drveta poznanja dobra i zla?„
“ Nisam ja kriv „, reče Adam, “ Eva me je nagovorila. „
“ Nisam ni ja kriva„, reče Eva. “ Mene je zmija navela da ga okusim.„
Bog im se onda obrati svakome ponaosob. Objasni im da su svojom neposlušnošću pokvarili njegov divan svet. Sada će među usevima i cvećem rasti korov i trnje a rad će biti težak i zamoran.
Ali imalo je da dođe nešto još žalosnije. “ Više ne možete ostati u ovom vrtu „, reče Bog.
“ Ovde smo zajedno šetali i razgovarali, ali sada ste odabrali da činiti što sami želite, a to znači da ste odabrali da odete od mene. Sada morate poći u svet i sami se snalaziti. A kad ostarite, umrećete.„
Teška srca Adam i Eva napustiše krasni Edemski vrt.
Anđeo Božiji, heruvim, sa plamenim mačem stade čuvati dveri raja koji su ljudi, izgledalo je zauvek izgubili.
