Isak je znao za Božije obećanje da će on blagosloviti njegov rod i načiniti od njega veliki narod. I on se pomoli Bogu da mu pošalje dete.
Uskoro Rebeka zatrudne i dozna da će roditi ne jedno dete već blizance. U ono vreme najstariji sinovi nasleđivali su sva prava porodice i prvenaštvo im je donosilo mnoge prednosti.
Ali još pre no što se blizanci rodiše Bog javi Rebeki da će ovoga puta glava porodice postati mlađi sin. Preko njega će se ostvariti obećanje Božije Avramu.
Onda se rodiše blizanci, najpre Isak, pa Jakov mlaži nekoliko časaka čvrsto držeći za petu svoga brata!
Dečaci su rasli. Rebeka je više volela Jakova. On je najradije boravio u šatoru a Isavu se više svižalo da vreme provodi napolju, da vreba i lovi divljač. Isak je veoma voleo Isava a najvie mu se sviđalo da kuša jela zgotovljena od divljači koju lovljaše Isav.
Jednog dana dođe Isav kući jako gladan. Šator je ispunjavao primamljiv miris jela koje je skuvao Jakov.
„Daj mi da jedem!„, doviknu Isav. “ Umreću od gladi! „
Jakov odmah pomisli: evo prilike na koju je dugo čekao, da se pogodi sa Isavom oko onoga do čega mu je bilo najviše stalo.
“ Daću ti„, reče on, „ako mi prodaš svoje prvenaštvo.“
„Dobro„, odgovori Isav nestrpljivo, „šta god ti hoćeš. Ionako ću umreti od gladi ako ne budem nešto pojeo, pa šta će mi onda prvenaštvo…„
“ Zakuni se„, navaljivaše Jakov.
„Dobro, dobro„, ponavljaše Isav, i Jakov mu dade da jede.
Isav žudno pokusa toplo jelo, pa se okrenu i ode iz šatora. Toliko je mario za Božije obećanje.
