Lot seđaše na gradskim vratima gde su se obavljali svi poslovi. On uljudno priđe strancima i pozdravi ih pa ih pozva da prenoće u njegovoj kući.
Kad stigoše njegovom domu, Lot naredi slugama da zgotove dobru večeru.
Ali pre no što behu legli građani Sodoma okupiše se pred kućo i stadoše lupati u vrata.
Izvikivahu pretnje i pogrde Lotu i zahtevahu da izvede svoje posetioce da ih oni zlostave.
Lot izađe sam i pokuša da smiri bučnu, uskomešanu rulju, koja sad navali na njega ali ga anđeli spasoše, uvukoše u kuću i čvrsto zatvoriše vrata.
Onda anđeli ozbiljno rekoše Lotu:
“ Sami smo videli koliko su okrutni i opaki ovi ljudi iz Sodoma. Zato će Bog uništiti grad. Spremi se odmah da bežiš odavde. Javi svima svojima, neka se spasavaju kako znaju i umeju.„
Lotova žena i kćeri stadoše da skupljaju stvari a anđeli ih požurivahu. Kako su ipak oklevali, anđeli ih zgrabiše u zoru za ruke, brzo izvedoše iz grada i uputiše u brda.
I tada su zaista morali da se spasavaju kako su znali i umeli, jer sunce što se rodi nad Sodomom beše crveno kao krv. Tlo pod nogama stade da se trese. Gorući sumpor pljuštaše kao kiša na Sodom i Gomor.
Gotovo bez daha, Lot i njegove kćeri bežahu da se sklone u brda. Ali Lotova žena zastade i čežnjivo se osvrnu da vidi svoj dom i svu udobnost Sodoma. Tako je zasu slana tuča i ona poginu na mestu: pretvori se u slan kamen.