Pažljivo se brinuo o njoj i zalivao je. Pre nego što je procvetala on ju je pomno promatrao. Video je da ce se pupoljak uskoro otvoriti, ali je primetio i trnje na stabljici i pomislio:
– „Kako može predivan cvet nastati iz biljke koja je opterećena s tako mnogo oštrog trnja?„
Ozlovoljen tom mišlju, čovek je zanemario ružu, uskratio joj vodu i pre no što se ruža rascvetala – uvenula je.
Tako je i s mnogim ljudima. U duši svakog čoveka nalazi se ruža. Bog je usađuje u nas prilikom rođenja među trnje nedostataka. Mnogi ljudi gledaju sebe i vide samo trnje – nedostatke. Očajavaju, misleći da nista vredno ne može proizaći iz njih.
Nikad ne realizuju svoje potencijale kojima ih je Bog obdario. Oni sami ne mogu videti ružu u svojoj duši. Netko im drugi mora pomoći – pronaći je. Pomozi ljudima oko sebe da nadjačaju nedostatke. To je karakteristika Božje ljubavi koju možemo udeliti svakome. Ako pomogneš nekome da nađe ružu u njegovoj duši, on će pobediti trnje. I cvetaće uvek, iznova!