Slušaj, sine: ovo ti govorim dok spavaš ruke podvijene pod obraz, a plavi čuperci prekrili ti čelo. Ušao sam sam u tvoju sobu: maločas sam sedio u radnoj sobi i čitao, uhvatila me strašna grižnja savesti i osećaj krivice doveo me je tvome krevetu.
Mislio sam: mučio sam te, kritikovao sam te dok si se oblačio pred polazak u školu jer si, umesto da se pravo umiješ, samo ovlaš dotaknuo lice peškirom i nisi očistio cipele. Jako sam te grdio kad si razbacao stvari po podu.
I za doručak sam ti nalazio mane: zaprljao si stolnjak, jeo si pohlepno kao da si strašno izgladneo, stavljao laktove na sto, hleb predebelo namazao margarinom. Pa ipak, dok si se ti igrao, a ja u žurbi izašao da stignem na voz, okrenuo si se i radosno me pozdravio. Namršio sam se i odgovorio: „Ispravi se, iskrivit ćeš kičmu!„
Kasno popodne sve se ponovilo: kad sam se vratio, igrao si se klečeći na trotoaru, a čarape se ti bile iscepane. Ponizio sam te pred prijateljima i poterao u kuću. Čarape su skupe i kad bi ti ih kupovao pažljivije bi ih čuvao.
Sećaš se kako si kasnije plašljivo, uvređenog pogleda, ušao u sobu gde sam ja čitao? Kad sam podigao pogled sa novina, ljut što mi smetaš, ti si zastao neodlučan na vratima .
„Što hoćeš?“ upitao sam te strogo. Nisi rekao ništa, dotrčao si mi, zagrlio me i poljubio. Tvoje su me ručice stisnule s ljubavlju koju je Bog stavio u tvoje srce i koja, iako nije bila prihvaćena, nikad ne bledi. Ti si zatim odskakutao niz stube.
Eto sine moj, odmah nakon toga ispustio sam novine, spopala me strašna teskoba. Što mi se to događa? Navikao sam okriviti te i ukoriti; pa zar ja ne vidim da si ti dete, da nisi odrastao? To je sve za noćas, sinko. Prišao sam tvom krevetiću i kleknuo postiđen.
Pokušao sam popraviti grešku, znam da ti to ne bi razumeo da sam ti to rekao dok si budan. Od sutra ću ti biti pravi otac. Bit ću ti prijatelj, osećaću se loše kad se ti budeš loše osećao, smejaću se kad se ti budeš smejao, ugrišću se za jezik kad mi se omaknu reči nestrpljenja. Ponavljaću sebi reči kao neku tajanstvenu formulu: „On je još dete, samo je dečak!„
Bojim se da sam se uvek prema tebi odnosio kao prema odraslom čoveku. Tek sad kad te vidim skupljena u krevetiću, shvatam da si ti dete, do juče si bio u majčinom naručju. Uvek sam od tebe previše tražio.
