Kralj koji nije verovao u Božju dobrotu, imao je roba koji bi u svim okolnostima uvek rekao:
“Moj kralju, nemojte biti obeshrabreni, sve što Bog čini je savršeno. On ne čini greške!“
Jednog dana je otišao u lov i na putu je divlja životinja napala kralja. Njegov rob uspeo je da ubije životinju, ali nije uspeo da sačuva svoje veličanstvo da ne izgubi prst.
Ljut i bez imalo iskazivanja zahvalnosti što je spašen, kralj upita roba: “Je li Bog dobar? Ako je dobar, ja ne bih bio napadnut i ne bi izgubio prst.“
Rob mu odgovori: “Moj kralju, uprkos svemu, ja Vam samo mogu reći da je Bog dobar i On zna zašto se to dogodilo. Ono što Bog čini savršeno je. On nikada ne greši!“
Besan zbog odgovora, kralj je naredio da roba strpaju u tamnicu.
Kasnije, kralj je otišao u lov, ali ovog puta sam. Uhvatili su ga divljaci koji su obavljali žrtvovanja ljudi.
Na oltaru i spremni da žrtvuju kralja, divljaci su otkrili da njihova žrtva nema jedan prst. U skladu s njihovim običajima, samo cela osoba, sa svim delovima tela može biti ponuđena bogovima. Kralj bez prsta se smatrao lošom žrtvom za njihove bogove. Zato su oslobodili kralja.
Nakon povratka u dvor, kralj je naredio da oslobode roba. Primio je radosno roba. Rekao je: „Bog je zaista bio dobar prema meni! Gotovo su me ubili divlji ljudi, ali srećom, zbog jednog prsta, bio sam oslobođen. Međutim, imam jedno pitanje za tebe: Ako je Bog tako dobar, zašto je dozvolio meni da tebe strpam u tamnicu?“
Rob je odgovorio: „Moj kralju, da sam ja išao s Vama u lov, mene bi žrtvovali, jer ja nisam bez jednog prsta. Zapamtite da sve što Bog čini je savršeno. On nikada ne greši. On je Vama dao da me stavite u zatvor, kako ja ne bih išao u lov.„
