“ Slušajte šta sam sanjao! “ reče on ujutru svojoj braći.
“ Vezali smo pšenično snoplje u polju. Odjednom, moj se snop uspravi, a vaši snopovi iđahu unaokolo i klanjahu se mojem snopu. „
Ali Josif se varao misleći da će njegov san biti zanimljiv i dopasti se braći.
“ Šta ti misliš da si ti? “ upitaše ga oni besno. “ Da ne misliš da ćemo ti se mi klanjati i klečati pre tobom? „
Uskoro potom Josif opet usni čudan san. Sada ga ispriča i braći i ocu.
„ Usnih opet san, kako se sunce i mesec i jedanaest zvezda klanjahu meni. „
Josif je imao jedanaestoro braće. Oni odmah shvatiše šta bi san trebalo da znači!
“ Uzvišeni i moćni Josif misli da ćemo se svi mi prema njemu odnositi kao prema gospodaru „, rekoše među sobom.
I sam Jakov se pomalo uznemiri pomislivši da sunce i mesec iz sna mogu da predstavljaju njega i njegovu ženu.
“ Zar zaista misliš da ćeš postati važniji od svojih roditelji? “ upita on Josifa.
Ali iako je grdio Josifa, Jakov je stalno razmišljao o tome snu. Nije li to bio način na koji mu Bog saopštava da je Josifa izabrao kao naročitu osobu u porodici?
