KAKO ŽIVETI U FONTANI MLADOSTI
Natalija Dević
Promoter ishrane budućnosti
Zrenjanin, Republika Srbija
Činjenica jeste, da mnogi znaju krilaticu da „Zdravlje je najveće bogatstvo“, i da „Zdrav prosjak je srećniji od bolesnog kralja“, ali i činjenica jeste da mnogi ne mare za ove istinite narodne mudrosti.
Krajem XX i početkom XXI veka, mnoge bolesti, koje do sada nisu ni postojale, danas su prisutne svuda oko nas, i stanuju kod mnogobrojnih naših poznanika, rođaka, prijatelja…
Istina je, da se bolesti ne bi ispoljile, da su oboleli živeli u skladu sa prirodom. Ljudi su se unazad više vekova počeli oglušivati o evolutivne zakone postanja, te danas žive u neskladu sa njima. Veliki nesklad se ispoljava i u ishrani, koja nije u interesu dugoročnog zdravlja čoveka i posedovanja životne energije, već je u interesu zadovoljavanja kratkotrajnih zadovoljstava u ukusu mrtve hrane, sa mnoštvom sintetičkih dodataka. Takva hrana nakon izvesnog vremena dovodi do i do najtežih bolesti i nesanka života. Cilj mi je ukazati, da je ljudsko telo živi organizam, i da se može oporaviti, ozdraviti, regenerisati, podmladiti…
Metodološka istraživanja dostupnih publikacija, daju značajna saznanja o mogućnostima zdravijeg i srećnijeg načina življenja, uz promenu nezdravog načina življenja. Rezultati nauke i mnogobrojna iskstva, potvrđuju da je proces podmlađivanja realan i opipljiv, primenom jednostavnih principa, koji su bazirani uglavnom na ishrani. Kada bi rangirali vaznost faktora koji doprinose mladalačkom izgledu, na prvom mestu bi definitivno bila prirodna ishrana.
Kada smo zdravi, to zrači iz stava našeg tela, našeg glasa, dnevne aktivnosti, pogleda i sjaja naših očiju, kože…
Upoređenjem našeg sistema za varenje sa biljojedima i mesojedima, shvatićemo da smo prirodno predodređeni za biljnu ishranu. Hraneći se poput mesoždera, idemo protiv prirode i trpimo posledice mnogih bolesti koje su direktne posledice pogrešne ishrane. Kada umesto jutranje kafe popijmo svež sok od voća, fascinirani smo pozitivnim promenama koje osetimo u našem telu. Osetimo se trenutno osveženim, probuđenim i spremnim za dnevne izazove. Sirovom hranom, posebno svežim sokovima, debelo crevo se čisti, metabolizam je efektivniji, telo dobija svoju prirodnu svežinu. Tako se osećamo jače i mlađe, a koža je glatka, bore se smanjuju.
Ono što nas čini starima nisu godine, već otrovi koje unosimo putem hrane, vode…
Stres je jedan od bitnih faktora koju utiče na starenje. Toksini i hormoni koji se luče tokom
stresa su kiseli, što zakiseljuje našu krv, koja je prirodno blago alkalna (PH7,35-7,45).
Kako je biljna prirodna hrana alkalna, ona uravnotezuje PH balans.
Kisela sredina je podloga za razvoj skoro svih bolesti. Kada bismo uspeli da održimo našu
krv blago alkalnom, ne bismo bili bolesni.
Dr. Hans Eppinger, šef Prve Medicinske Klinike na Bečkom Univerzitetu, otkrio je da
sirova biljna hrana povećava ćelijsko disanje.
Prirodna biljna hrana dovodi do izbacivanja nakupljenih toksina iz ćelija i tkiva,
obezbeđuje hranljive materije neophodne ćeliji za normalnu funkciju.
Sveža biljna hrana povećava električni potencijal, to jest životnu energiju u ćeliji, tako da
čak i potpuno izgladnele i devitalizirane ćelije mogu ponovo da ožive. Ćelije počinju da
ponovo sagorevaju kalorije u prisustvu kiseonika iz sirove hrane, a u isto vreme štite telo od
slobodnih radikala.
Naučnici koji su istraživali potencijalnu dužinu života, i potvrđuju da je svaka smrt pre 150
godine života prerana smrt. Međutim, retko ko doživi starost od 100-120 godina.
“Ako bi čovek za zadovoljavanje potreba svog organizma, tačno sliedio zakone prirode koja
ga je stvorila kao krunu stvaranja, najsavršenijeg od celog životinjskog carstva, on bi mogao
da živi, imajući odlično zdravlje, najmanje sto pedeset godina.“ Arshavir Ter Hovannessian
Degenerativne promene (starosne promene) nisu prirodna posledica starenja! Starosne
promene su u glavnoj meri rezultat lošeg načina života: Loša ishrana, nedovoljno kretanje,
toxična hrana i toksini u našoj okolini.
Ako promenimo način života, možemo podmaladiti naše telo, i produžiti naš život.
Sa druge strane, hraneci se procesuiranom hranom, punom šećera, masti i hemijskih
dodataka kao i životinjskim proizvodima, nećemo samo rapidno stariti već takođe stvarati
dobru bazu za razvoj degenerativnih bolesti od šećerne bolesti i Artritisa, mentalnih oboljenja,
srčanih problema i karcinoma.
Kapilari su mali krvni sudovi koji formiraju mrežu mikrocirkulacije u našem telu. Njihova
uloga je da dopreme krv bogatu kiseonikom za ishranu ćelija.
Stanje naših kapilara takođe u velikoj meri određuje funkcionalnu starost i stanje našeg tela
u celini. Kroz kapilare se hranljive materije i kiseonik transportuju do ćelija u celom telu,
organima, koži, mozgu i žlezdama, a takođe se kroz njih eliminiraju otpadne materije.
Tokom godina na ishrani životinjskim produktima i procesuiranoj hrani, kapilari se uvrću,
istežu i postaju previše porozni. Kada se to dogodi, proteini izlaze iz njih i talože se između
tkiva i kapilara ometajući pravilnu razmenu kiseonika i dopremanje hranljivih materija, kao i
eliminaciju otpadnih materija.
Ove promene su predizpozicija za degenerativne bolesti i rapidno starenje.
Prirodna hrana može povratiti normalno stanje mikrocirkulacije. Dopremanje kiseonika
dubljim slojevima kože može biti bolje, tako da koža ponovo dobije lepotu i sjaj.
Naša biološka starost moze u većoj meri biti određena aktivnošcu naših enzima. Enzimi su
izvor života! Život bez enzima je nemoguć! Enzimi su substance koje razgrađuju hranu do
najprostijih delova koji se kao takvi resorbuju u crevima. Kada nema dovoljno enzima, hrana
ostaje nerazgrađena i ostaje u crevima hraneći tako gljivice i parazite.
Osim digestivnih i metabolickih enzima, enzimi takodje postoje i u hrani koja nije termički i
industrijski obrađena. To je prirodna (sirova, živa, presna…) hrana.
Kada jedemo kuvanu hranu u kojoj nema enzima neophodnih za varenje, telo krade
metaboličke enzime iz našeg mozga, srca, bubrega i drugih delova tela da bi svarilo kuvanu
hranu, oduzimajući nam na taj način enzime tj. životnu snagu i skraćujuci nam život!
Nase telo u toku života proizvodi ograničenu količinu enzima.
Dr. Edward Howell, jedno od vodećih imena u ljudskoj ishrani, ističe da čovek od 40
godina koji živi na kuvanoj hrani, ima preostalo (svega) 30% enzima u telu.
Kada se rezerve enzima potroše, telo stari i umire.
Osim toga, kada konzumiramo kuvanu (mrtvu) hranu, reakcija tela je Digestivna
Leukocitoza, što je ista reakcija kao kada se telo brani od infekcije. Na taj način se smanjuje
efektivnost našeg imunog sistema.
Dr. Paul Kouchakoff je 1930-e godine u Lozani uradio istraživanje, i zaključio da se
digestivna leukocitoza javlja samo posle uzimanja kuvane hrane.
Umorni smo i pospani kada jedemo kuvanu, tj “mrtvu” hranu. Nasuprot tome, kada
koristimo prirodnu hranu, osećamo se osveženi i odmorni.
Enzimi su Fontana mladosti! Nasa vitalnost zavisi od vitalnosti nasih enzima. Pusenje,
previse UV zraka, uzimanje lekova, radijacija i druge toksične substance mogu lako oštetiti
naše enzime.
Sirova hrana pruža obilje enzima koji se dopremaju do ćelija putem krvi. Enzimi su
ekstremno važni u održavanju strukture kolagena i elastina kože. Obilje enzima u ishrani
pomaže održavanju kože glatkom tokom godina. Suprotno, nedostatak enzima u ishrani
uzrokuju gubljenje elasticiteta kože.
Zahvaljujući istraživanjima Dr. Dean Ornish sa Instituta za Preventivna Medicinska
Istrazivanja u Kaliforniji, mi znamo danas da prirodna ishrana, kontrola stresa i fizicka
aktivnost mogu regenerisati naše telo.
Vodeca imena u svetu u lečenja prirodnom hranom su: Dr. Mitsuo Koda, Dr. Max Gerson,
Dr. Max Bircher-Benner, Dr. Francis Pottenger, Dr. Ann Wigmore, Dr. Edvard Howell, Dr
Boro M. Vujasin i drugi.
Oni naglašavaju, da prevremeno starenje, degenerativne i infektivne bolesti ne mogu pustiti
korenje u telu koje nije zagađeno toksinima.
Prema tome, prvi zadatak u procesu podmlađivanja, lečenja i izlečenja je eliminacija toksina
koji su akumulirani u telu.
Prirodna hrana detoksikuje naše telo i čisti debelo crevo od otpadaka koje nosimo sa sobom
godinama.
Umesto da svakim novim danom starite, pocnite da se podmlađujete od danas!
Vi to možete. Možete ukoliko hoćete.
Ako se svaki svaki dan budite umorni, otečenog lica i kapaka, mamurni i sa osećajem da ste
neispavani, vi ste hronično umorni. Hroničan umor je u najvećoj meri posledica nepravilne
ishrane, kao i stila života koji osoba vodi.
Odgovor dolazi kroz pitanje: „Koju vrstu hrane konzumiram i kada je konzumiram?“
Činjenica je da telo najviše energije troši na varenje hrane. Od svih aktivnosti koje obavlja
za svoje funkcije, najveća količina energije se troši na varenje hrane, pa tako ispada da umesto
da nam hrana obezbedi energiju, ona nam je zapravo više potroši nego što je daje! Kako je to
moguće?
Čovek je dizajniran da jede sasvim umerene količine hrane, i da kretanjem i fizičkim
aktivnostima troši energiju koju tako stekne, te da se u ciklusima vrši razmena energije koju
primamo i koju odašiljemo.
Sva živa bića, kao i ljudi, energiju primaju iz još izvora, osim od čvrste i tečne hrane, a to je
sunčeva energija, prana, hrana iz vazduha koji udišemo…
U jednom obroku čoveku je dovoljno hrane, kao što je njegova šaka. Ukoliko je to čvrsta
hrana, obrok treba da bude veličine pesnice ili opruženog dlana onog koji jede, a ukoliko je to
tečna hrana, obrok treba da bude koliko bi stalo u dve šake, jer je toliko približno zapremina
želuca.
Činjenica je da od hrane koju unosimo u svoje telo zavisi, da li ćemo nakon obroka imati
energiju ili ćemo osećati umor, pospanost, težinu u stomaku…
Mi sa punim pravom od hrane očekujemo upravo da nam da energiju, snagu, zdravlje,
vitalnost…
Ako je hrana dobro izbalansirana da bude hranljiva, ako je količina odgovarajuća, imaćemo
dovoljno energije i budnosti da nastavimo sa dnevnim aktivnostima sa osećajem lakoće i
dodatne energije, bez potrebe da spavamo posle jela.
Posle svakog obroka neprirodne ishrane, osećamo umor, pospanost, razdražljivost, težinu u
stomaku, manjak energije… Dok mi očekujemo da dobijemo energiju, mi je zapravo hraneći
se na pogrešan način gubimo.
Hrana biljnog porekla, koja nije termički i industrijski prerađena je sposobna da daje
ENERGIJU, VITALNOST, SNAGU, LAKOĆU, BUDNOST…
Enizimi u živoj biljnoj hrani učestvuju u varenju hrane koju smo pojeli. Nema potrebe da
telo troši sopstvene zalihe enzima i da na taj način sebi skraćuje životni vek i zdravlje, jer ti
enzimi za njeno varenje postoje u namirnici koju ste pojeli.
Kada pojedemo svežu jabuku, ona sadrži enzime uz pomoć kojih će se njeno varenje
odvijati u organima za varenje, pa naše telo neće trošiti svoje zalihe i nema umora.
Kada pojedemo kuvanu ili pečenu jabuku, telo takvu hranu bez enzima ne prepoznaje, i ono
se trudi da je izbaci iz sebe kao toskisični otpad.
Ono što često nazivamo „varenjem hrane“ je često borba tela da izbaci otpad koji je prilikom
konzumacije unet u digestivni sistem.
Termički i industrijski obrađena hrana izaziva digestivnu leukocitozu, a ta se pojava javlja
kada smo bolesni, ili kada smo uneli neki otrov. Upravo zato nam se spava i zato osećamo
umor, jer imuni sistem pojačano radi, da bi nas oporavio i odbranio.
Jedina hrana koju telo prepoznaje, i koja mu evolutivno pogoduje, jeste isključivo sveža
biljna hrana, što manje prerađena… dakle u što izvornijem obliku.
Naučna činjenica jeste, da je umor povezan sa naporom tela da velike količine toksičnih
materija koje smo uneli, izbaci iz organizma.
Čovečije telo najviše energije troši na odstranjivanje toksičnog otpada koji smo uneli u telo.
Period eliminacije toksina traje od oko 4 ujutru do 12 u podne. To je period kada je vrlo
važno uzimati vodu, sveže voćne sokove, ili jesti celo voće dobro žvakano.
Vodu, voće i voćne sokove, kao i sokove od povrća je poželjno unositi do ručka, dok god
osećate glad. To su namirnice koje će podržati eliminaciju otrova iz tela. Sve drugo što se
uzima, u tom periodu zaustavlja eliminaciju toksina i oni ostaju neizbačeni od prethodnog
dana ili više dana, meseci, godina….
Najvažnija prilika za izbacivanje otrova je tokom navedenog perioda između 04 ujutru i 12 u
podne.
U 12 počinje ciklus uzimanja čvrste hrane, dakle, samo sveža biljna hrana: plodovi voća i
povrća, celo povrće, orašasti plodovi i semenke, proklijalo semenje, žitarice…
Primereno je prestati sa jelom bar do 18h.
Od 20h do 04 ujutru je u toku proces usvajanja hranljivih materija koje su unete u toku
dana, njihova apsorbcija i ugradnja u telo.
Vrlo je važno da tokom tog perioda ne konzumiramo novu hranu, jer ćemo time poremetiti
usvajanje hrane…
Ako prilikom promene načina ishrane osetite umor, glavobolju, ili osećaj kao da vam je
loše, to je znak da su pojačano krenuli toksini da se oslobađaju iz vašeg tela.
Tada svom telu pomozite, tako što ćete pojačati unos vode, voćnih sokova i sveže biljne
hrane.
Zaključiti možemo, da istinska „fontana mladosti“, jeste ishrana biljnom hranom, koja je
organska, sveža, ali termički i industrijski neobrađena.
