• 68
  • 0

KAKO ŽIVETI U FONTANI MLADOSTI

Natalija Dević
Promoter ishrane budućnosti
Zrenjanin, Republika Srbija

Činjenica jeste, da mnogi znaju krilaticu da „Zdravlje je najveće bogatstvo“, i da „Zdrav prosjak je srećniji od bolesnog kralja“, ali i činjenica jeste da mnogi ne mare za ove istinite narodne mudrosti.

Krajem XX i početkom XXI veka, mnoge bolesti, koje do sada nisu ni postojale, danas su prisutne svuda oko nas, i stanuju kod mnogobrojnih naših poznanika, rođaka, prijatelja…

Istina je, da se bolesti ne bi ispoljile, da su oboleli živeli u skladu sa prirodom. Ljudi su se unazad više vekova počeli oglušivati o evolutivne zakone postanja, te danas žive u neskladu sa njima. Veliki nesklad se ispoljava i u ishrani, koja nije u interesu dugoročnog zdravlja čoveka i posedovanja životne energije, već je u interesu zadovoljavanja kratkotrajnih zadovoljstava u ukusu mrtve hrane, sa mnoštvom sintetičkih dodataka. Takva hrana nakon izvesnog vremena dovodi do i do najtežih bolesti i nesanka života. Cilj mi je ukazati, da je ljudsko telo živi organizam, i da se može oporaviti, ozdraviti, regenerisati, podmladiti…

Metodološka istraživanja dostupnih publikacija, daju značajna saznanja o mogućnostima zdravijeg i srećnijeg načina življenja, uz promenu nezdravog načina življenja. Rezultati nauke i mnogobrojna iskstva, potvrđuju da je proces podmlađivanja realan i opipljiv, primenom jednostavnih principa, koji su bazirani uglavnom na ishrani. Kada bi rangirali vaznost faktora koji doprinose mladalačkom izgledu, na prvom mestu bi definitivno bila prirodna ishrana.

Kada smo zdravi, to zrači iz stava našeg tela, našeg glasa, dnevne aktivnosti, pogleda i sjaja naših očiju, kože…

Upoređenjem našeg sistema za varenje sa biljojedima i mesojedima, shvatićemo da smo prirodno predodređeni za biljnu ishranu. Hraneći se poput mesoždera, idemo protiv prirode i trpimo posledice mnogih bolesti koje su direktne posledice pogrešne ishrane. Kada umesto jutranje kafe popijmo svež sok od voća, fascinirani smo pozitivnim promenama koje osetimo u našem telu. Osetimo se trenutno osveženim, probuđenim i spremnim za dnevne izazove.  Sirovom hranom, posebno svežim sokovima, debelo crevo se čisti, metabolizam je efektivniji, telo dobija svoju prirodnu svežinu. Tako se osećamo jače i mlađe, a koža je glatka, bore se smanjuju.

Ono što nas čini starima nisu godine, već otrovi koje unosimo putem hrane, vode…

Stres je jedan od bitnih faktora koju utiče na starenje. Toksini i hormoni koji se luče tokom

stresa su kiseli, što zakiseljuje našu krv, koja je prirodno blago alkalna (PH7,35-7,45).

Kako je biljna prirodna hrana alkalna, ona uravnotezuje PH balans.

Kisela sredina je podloga za razvoj skoro svih bolesti. Kada bismo uspeli da održimo našu

krv blago alkalnom, ne bismo bili bolesni.

Dr. Hans Eppinger, šef Prve Medicinske Klinike na Bečkom Univerzitetu, otkrio je da

sirova biljna hrana povećava ćelijsko disanje.

Prirodna biljna hrana dovodi do izbacivanja nakupljenih toksina iz ćelija i tkiva,

obezbeđuje hranljive materije neophodne ćeliji za normalnu funkciju.

Sveža biljna hrana povećava električni potencijal, to jest životnu energiju u ćeliji, tako da

čak i potpuno izgladnele i devitalizirane ćelije mogu ponovo da ožive. Ćelije počinju da

ponovo sagorevaju kalorije u prisustvu kiseonika iz sirove hrane, a u isto vreme štite telo od

slobodnih radikala.

Naučnici koji su istraživali potencijalnu dužinu života, i potvrđuju da je svaka smrt pre 150

godine života prerana smrt. Međutim, retko ko doživi starost od 100-120 godina.

“Ako bi čovek za zadovoljavanje potreba svog organizma, tačno sliedio zakone prirode koja

ga je stvorila kao krunu stvaranja, najsavršenijeg od celog životinjskog carstva, on bi mogao

da živi, imajući odlično zdravlje, najmanje sto pedeset godina.“ Arshavir Ter Hovannessian

Degenerativne promene (starosne promene) nisu prirodna posledica starenja! Starosne

promene su u glavnoj meri rezultat lošeg načina života: Loša ishrana, nedovoljno kretanje,

toxična hrana i toksini u našoj okolini.

Ako promenimo način života, možemo podmaladiti naše telo, i produžiti naš život.

Sa druge strane, hraneci se procesuiranom hranom, punom šećera, masti i hemijskih

dodataka kao i životinjskim proizvodima, nećemo samo rapidno stariti već takođe stvarati

dobru bazu za razvoj degenerativnih bolesti od šećerne bolesti i Artritisa, mentalnih oboljenja,

srčanih problema i karcinoma.

Kapilari su mali krvni sudovi koji formiraju mrežu mikrocirkulacije u našem telu. Njihova

uloga je da dopreme krv bogatu kiseonikom za ishranu ćelija.

Stanje naših kapilara takođe u velikoj meri određuje funkcionalnu starost i stanje našeg tela

u celini. Kroz kapilare se hranljive materije i kiseonik transportuju do ćelija u celom telu,

organima, koži, mozgu i žlezdama, a takođe se kroz njih eliminiraju otpadne materije.

Tokom godina na ishrani životinjskim produktima i procesuiranoj hrani, kapilari se uvrću,

istežu i postaju previše porozni. Kada se to dogodi, proteini izlaze iz njih i talože se između

tkiva i kapilara ometajući pravilnu razmenu kiseonika i dopremanje hranljivih materija, kao i

eliminaciju otpadnih materija.

Ove promene su predizpozicija za degenerativne bolesti i rapidno starenje.

Prirodna hrana može povratiti normalno stanje mikrocirkulacije. Dopremanje kiseonika

dubljim slojevima kože može biti bolje, tako da koža ponovo dobije lepotu i sjaj.

Naša biološka starost moze u većoj meri biti određena aktivnošcu naših enzima. Enzimi su

izvor života! Život bez enzima je nemoguć!  Enzimi su substance koje razgrađuju hranu do

najprostijih delova koji se kao takvi resorbuju u crevima. Kada nema dovoljno enzima, hrana

ostaje nerazgrađena i ostaje u crevima hraneći tako gljivice i parazite.

Osim digestivnih i metabolickih enzima, enzimi takodje postoje i u hrani koja nije termički i

industrijski obrađena. To je prirodna (sirova, živa, presna…) hrana.

Kada jedemo kuvanu hranu u kojoj nema enzima neophodnih za varenje, telo krade

metaboličke enzime iz našeg mozga, srca, bubrega i drugih delova tela da bi svarilo kuvanu

hranu, oduzimajući nam na taj način enzime tj. životnu snagu i skraćujuci nam život!

Nase telo u toku života proizvodi ograničenu količinu enzima.

Dr. Edward Howell, jedno od vodećih imena u ljudskoj ishrani, ističe da čovek od 40

godina koji živi na kuvanoj hrani, ima preostalo (svega) 30% enzima u telu.

Kada se rezerve enzima potroše, telo stari i umire.

Osim toga, kada konzumiramo kuvanu (mrtvu) hranu, reakcija tela je Digestivna

Leukocitoza, što je ista reakcija kao kada se telo brani od infekcije. Na taj način se smanjuje

efektivnost našeg imunog sistema.

Dr. Paul Kouchakoff je 1930-e godine u Lozani uradio istraživanje, i zaključio da se

digestivna leukocitoza javlja samo posle uzimanja kuvane hrane.

Umorni smo i pospani kada jedemo kuvanu, tj “mrtvu” hranu. Nasuprot tome, kada

koristimo prirodnu hranu, osećamo se osveženi i odmorni.

Enzimi su Fontana mladosti! Nasa vitalnost zavisi od vitalnosti nasih enzima. Pusenje,

previse UV zraka, uzimanje lekova, radijacija i druge toksične substance mogu lako oštetiti

naše enzime.

Sirova hrana pruža obilje enzima koji se dopremaju do ćelija putem krvi. Enzimi su

ekstremno važni u održavanju strukture kolagena i elastina kože.  Obilje enzima u ishrani

pomaže održavanju kože glatkom tokom godina. Suprotno, nedostatak enzima u ishrani

uzrokuju gubljenje elasticiteta kože.

Zahvaljujući istraživanjima Dr. Dean Ornish sa Instituta za Preventivna Medicinska

Istrazivanja u Kaliforniji, mi znamo danas da prirodna ishrana, kontrola stresa i fizicka

aktivnost mogu regenerisati naše telo.

Vodeca imena u svetu u lečenja prirodnom hranom su: Dr. Mitsuo Koda, Dr. Max Gerson,

Dr. Max Bircher-Benner, Dr. Francis Pottenger, Dr. Ann Wigmore, Dr. Edvard Howell, Dr

Boro M. Vujasin i drugi.

Oni naglašavaju, da prevremeno starenje, degenerativne i infektivne bolesti ne mogu pustiti

korenje u telu koje nije zagađeno toksinima.

Prema tome, prvi zadatak u procesu podmlađivanja, lečenja i izlečenja je eliminacija toksina

koji su akumulirani u telu.

Prirodna hrana detoksikuje naše telo i čisti debelo crevo od otpadaka koje nosimo sa sobom

godinama.

Umesto da svakim novim danom starite, pocnite da se podmlađujete od danas!

Vi to možete. Možete ukoliko hoćete.

Ako se svaki svaki dan budite umorni, otečenog lica i kapaka, mamurni i sa osećajem da ste

neispavani, vi ste hronično umorni. Hroničan umor je u najvećoj meri posledica nepravilne

ishrane, kao i stila života koji osoba vodi.

Odgovor dolazi kroz pitanje: „Koju vrstu hrane konzumiram i kada je konzumiram?“

Činjenica je da telo najviše energije troši na varenje hrane. Od svih aktivnosti koje obavlja

za svoje funkcije, najveća količina energije se troši na varenje hrane, pa tako ispada da umesto

da nam hrana obezbedi energiju, ona nam je zapravo više potroši nego što je daje! Kako je to

moguće?

Čovek je dizajniran da jede sasvim umerene količine hrane, i da kretanjem i fizičkim

aktivnostima troši energiju koju tako stekne, te da se u ciklusima vrši razmena energije koju

primamo i koju odašiljemo.

Sva živa bića, kao i ljudi, energiju primaju iz još izvora, osim od čvrste i tečne hrane, a to je

sunčeva energija, prana, hrana iz vazduha koji udišemo…

U jednom obroku čoveku je dovoljno hrane, kao što je njegova šaka. Ukoliko je to čvrsta

hrana, obrok treba da bude veličine pesnice ili opruženog dlana onog koji jede, a ukoliko je to

tečna hrana, obrok treba da bude koliko bi stalo u dve šake, jer je toliko približno zapremina

želuca.

Činjenica je da od hrane koju unosimo u svoje telo zavisi, da li ćemo nakon obroka imati

energiju ili ćemo osećati umor, pospanost, težinu u stomaku…

Mi sa punim pravom od hrane očekujemo upravo da nam da energiju, snagu, zdravlje,

vitalnost…

Ako je hrana dobro izbalansirana da bude hranljiva, ako je količina odgovarajuća, imaćemo

dovoljno energije i budnosti da nastavimo sa dnevnim aktivnostima sa osećajem lakoće i

dodatne energije, bez potrebe da spavamo posle jela.

Posle svakog obroka neprirodne ishrane, osećamo umor, pospanost, razdražljivost, težinu u

stomaku, manjak energije… Dok mi očekujemo da dobijemo energiju, mi je zapravo hraneći

se na pogrešan način gubimo.

Hrana biljnog porekla, koja nije termički i industrijski prerađena je sposobna da daje

ENERGIJU, VITALNOST, SNAGU, LAKOĆU, BUDNOST…

Enizimi u živoj biljnoj hrani učestvuju u varenju hrane koju smo pojeli. Nema potrebe da

telo troši sopstvene zalihe enzima i da na taj način sebi skraćuje životni vek i zdravlje, jer ti

enzimi za njeno varenje postoje u namirnici koju ste pojeli.

Kada pojedemo svežu jabuku, ona sadrži enzime uz pomoć kojih će se njeno varenje

odvijati u organima za varenje, pa naše telo neće trošiti svoje zalihe i nema umora.

Kada pojedemo kuvanu ili pečenu jabuku, telo takvu hranu bez enzima ne prepoznaje, i ono

se trudi da je izbaci iz sebe kao toskisični otpad.

Ono što često nazivamo „varenjem hrane“ je često borba tela da izbaci otpad koji je prilikom

konzumacije unet u digestivni sistem.

Termički i industrijski obrađena hrana izaziva digestivnu leukocitozu, a ta se pojava javlja

kada smo bolesni, ili kada smo uneli neki otrov. Upravo zato nam se spava i zato osećamo

umor, jer imuni sistem pojačano radi, da bi nas oporavio i odbranio.

Jedina hrana koju telo prepoznaje, i koja mu evolutivno pogoduje, jeste isključivo sveža

biljna hrana, što manje prerađena… dakle u što izvornijem obliku.

Naučna činjenica jeste, da je umor povezan sa naporom tela da velike količine toksičnih

materija koje smo uneli, izbaci iz organizma.

Čovečije telo najviše energije troši na odstranjivanje toksičnog otpada koji smo uneli u telo.

Period eliminacije toksina traje od oko 4 ujutru do 12 u podne. To je period kada je vrlo

važno uzimati vodu, sveže voćne sokove, ili jesti celo voće dobro žvakano.

Vodu, voće i voćne sokove, kao i sokove od povrća je poželjno unositi do ručka, dok god

osećate glad. To su namirnice koje će podržati eliminaciju otrova iz tela. Sve drugo što se

uzima, u tom periodu zaustavlja eliminaciju toksina i oni ostaju neizbačeni od prethodnog

dana ili više dana, meseci, godina….

Najvažnija prilika za izbacivanje otrova je tokom navedenog perioda između 04 ujutru i 12 u

podne.

U 12 počinje ciklus uzimanja čvrste hrane, dakle, samo sveža biljna hrana: plodovi voća i

povrća, celo povrće, orašasti plodovi i semenke, proklijalo semenje, žitarice…

Primereno je prestati sa jelom bar do 18h.

Od 20h do 04 ujutru je u toku proces usvajanja hranljivih materija koje su unete u toku

dana, njihova apsorbcija i ugradnja u telo.

Vrlo je važno da tokom tog perioda ne konzumiramo novu hranu, jer ćemo time poremetiti

usvajanje hrane…

Ako prilikom promene načina ishrane osetite umor, glavobolju, ili osećaj kao da vam je

loše, to je znak da su pojačano krenuli toksini da se oslobađaju iz vašeg tela.

Tada svom telu pomozite, tako što ćete pojačati unos vode, voćnih sokova i sveže biljne

hrane.

Zaključiti možemo, da istinska „fontana mladosti“, jeste ishrana biljnom hranom, koja je

organska, sveža, ali termički i industrijski neobrađena.

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *