Autizam kod dece i vakcinacija

Sastanak je vodio Centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti (CDC), a održan je u Metodističkom centru za oporavak, koji se nalazi u šumskoj oblasti reke Catahuce, da bi se osigurala privatnost.

Agencija nije javno objavila da će biti održan sastanak – bilo je svega 52 zvanice. Bilo je visokih zvaničnika iz CDC-a i Agencije za hranu i lekove (FDA), vodećih specijalista za vakcine iz Svetske zdravstvene organizacije iz Ženeve, kao i predstavnika svih velikih proizvodača vakcina, uključujući i GlaxoSmithKline, Merck, Wyeth i Aventis Pasteur. Predstavnici CDC-a su bili jasni po pitanju dokumentacije – nisu se smele praviti fotokopije niti su ih mogli iznositi sa sastanka.

Državni zvaničnici i predstavnici farmaceutske industrije su se okupili da bi razmatrali šta raditi povodom nove studije koja je izvedena na vakcinama za decu. Kako je rekao Tom Verstraeten, epidemiolog CDC-a, koji je analizirao bazu podataka od 100.000 dece, konzervans na bazi žive – timerosal – je, u velikoj meri, zaslužan za povećanje autizma i drugih neuroloških poremećaja kod dece. „Bio sam zaprepašćen rezultatima“, rekao je, navodeći i ranije rezultate studija koji su pronašli vezu između timerosala i otežanog govora, poremećaja u koncentraciji, hiperaktivnosti i autizma. Od 1991, kada su CDC i FDA preporučili da se dodatne tri vakcine na bazi ovog konzervansa daju veoma maloj deci – čak i nekoliko sati po rođenju – procenjeni broj obolelih od autizma je porastao petnaest puta, od 1 deteta u 2.500 do 1 deteta u 166.

Čak i za doktore i naučnike koji su navikli da se svakodnevno sreću sa problemima pitanja života i smrti, ovi nalazi su bili zastrašujući. „Možete se igrati sa ovime koliko god želite“, rekao je dr Bil Veil, konsultant u Američkoj pedijatrijskoj akademiji. Njemu se pridružio i dr Ricard Džonston, imunolog i pedijatar Univerziteta u Koloradu, ciji se unuk rodio upravo na dan sastanka, rekavši „Rezultati su statisticki važni. Ne želim da moj unuk primi ovakvu vakcinu dok ne saznamo nešto više o njoj“.

Ali, umesto da obaveste narod o posledicama i da se reše rezervi ovih vakcina, predstavnici Simpsonvuda su proveli dve sedmice trazeći rešenje za prikrivanje štete. Prema transkriptima koje je izdao Dekret za slobodu informisanja, učesnici sastanka su bili zabrinuti kako ce ovakvi rezultati studija uticati na industriju vakcina.

Kako su polemisali, jedni su rekli da ce biti, gotovo sigurno, podneta tužba protiv njih, da ce njihovi advokati imati pune ruke posla, te da će materijalni troškovi biti enormni, dok su drugi tvrdili da bi bilo najbolje da studija nije, na prvom mestu, ni bila sprovedena.

Medutim, sama vlada se pokazala kao veći pristalica zataškavanja i rešavanja problema štete, nego zdravlja same dece. CDC je platio Medicinskom institutu da uradi još jednu studiju koja će povući rizike timerosala, odnosno da će izbrisati sve veze između njega i autizma. Ovo sve je negiralo Verstraetenove nalaze i iako im je bilo zabranjeno da ih odmah objave, drugim naučnicima je rečeno da su njegovi prvobitni rezultati „nestali“ i da se ne mogu kopirati. Čak je i baza podataka prebačena u privatnu firmu i rečeno je da je zapečaćena za javnost. Kada je Versraeten najzad objavio svoju studiju 2003, prešao je da radi za Glakso Smit Klajn i preradio je svoje podatke da bi nestala veza između timerosala i autizma.

Iako su prizvodaci vakcina davno počeli da izbacuju timerosal i ostale živine proizvode iz vakcina koje se daju deci, tek su prošle godine prestali sa prodajom zaliha starih vakcina. CDC i FDA su im dosta pomogle u svemu ovome, savetujući ih kako da zalihe, a i nove vakcine sa živinim proizvodima prodaju zemljama u razvoju, ali su i zažmurili na činjenicu da su proizvodaci nastavili da stavljaju živu u neke vakcine protiv gripa, ako i u one protiv tetanusa.

Proizvođaci lekova su takode dobili i velikodušnu pomoć od zakonodavaca iz Vašingtona. Bil Frist, političar koji vodi većinu u parlamentu, je primio 873.000 dolara priloga od farmaceutske industrije, a pravno se bori protiv 4.200 tužbi koje su podneli roditelji obolele dece. U čak pet navrata, Frist je pokušao da zapečati vladina dokumenta o vakcinama – uključujući i transkript iz Simpsonvuda – a štitio je i Eli Lili, proizvođača timerosala. 2002. godine, na dan kada je on provukao tzv „Akt o protekciji EliLili“ u zakon o bezbednosti zemlje, kompanija je donirala 10.000 dolara i kupila 5.000 primeraka njegove knjige o bioterorizmu. Kongres je opozvao ovaj akt 2003. godine, ali je ranije te iste godine Frist provukao i zakon u okviru zakona o bioterorizmu, po kome deca koja pate od bolesti prouzrokovanih vakcinama, nemaju pravo na kompenzaciju od države i proizvođaca. Endi Olsen, asistent Bila Frista je izjavio da su tužbe jako opasne po državu, jer bi zatvaranjem farmaceutskih giganata i prestankom proizvodnje nekih vakcina, zemlja bila na meti bioterorista.

Čak su i mnogi konzervativci zaprepasceni vladinim naporima da se prikrije štetnost vakcina. Republikanci iz Indijane su izdali bilten, u kome se navodi da su vakcine direktno povezane sa autizmom. Jednom od njihovih članova, Denu Bartonu, je unuk oboleo od autizma kao posledica vakcine. Kako su naveli u istom biltenu, FDA je odbio da reaguje na novonastalu situaciju korišćenja neurotoksina u dečijim vakcinama da bi zastitio sebe i farmaceutsku industriju.

Ovakav slučaj je čist primer arogancije, moći i pohlepe određenih državnih institucija. Ipak, i pored ovoga, ne treba se istrčavati sa zaključcima, pre nego što se ne saznaju sve potrebne informacije i činjenice.

Posle detaljnog proučavanja transkripta iz Simpsonvuda, vodećih naučnih istraživanja i razgovora sa najpriznatijim stručnjacima u ovoj oblasti, dolazi se do zaključka da je veza između vakcina i bolesti stvarna. Kao posledica primanja vakcina na bazi žive u periodu između 1989. i 2003., 500.000 dece boluje od autizma, a lekari predviđaju oko 40.000 novih slučajeva svake godine. Bolest je prvi put dijagnostikovana 1943. na 11 dece koja su rođena 1931., a iste godine se po prvi put počelo sa davanjem ovih vakcina.

Međutim, postoje i skeptici koji pokušavaju da obore teoriju o vezi između vakcina i autizma. Oni tvrde da, prvo, to mora biti bolest dece, jer ne postoje autistični ljudi preko dvadeset godina starosti. Drugo, kako navode, živa se unosi svakodnevno, sto zagadjenom hranom, što zagađenim vazuhom, pa iz ovoga, po njima, proizilazi da je živa u vakcinama samo jedan delić veoma većeg problema.

Ono sto je najstrašnije u celoj situaciji je činjenica da su zvanicnici bili spremni na razne stvari samo da bi prikrili i ignorisali efekte i postojanje timerosala. Od samog početka analiziranja živinih proizvoda, studija je privukla veliku pažnju. Etil-živa, aditiv koji se dodaje u vakcine da bi se sprečilo pojavljivanje bakterija i budji, takođe je jedan od poznatijih neurotoksina. Jedna davno sprovedena studija je pokazala da živa nastoji da se kumulise u mozgu primata kada se vakcina ubrizga u njihov sistem, a neosporno je koliko je bitan moždani razvoj kod dece. 1977. ruski naučnici su dokazali, opet, štetan uticaj žive na nervni sistem, a studija je sprovedena tako sto su ubrizgavane vakcine sa znatno manjim procentom živinih proizvoda od onog u americkim vakcinama i to na starijim ljudima. Kod svih njih su se, godinama kasnije, pojavila osticanja na mozgu. Rusija je povukla ove vakcine pre 20 godina, a njenim stopama su isle i Danska, Austija, Japan, Velika Britanija i Skandinavske zemlje.

Kako kaze Hejli, nemoguće je sprovesti eksperiment koji bi pokazao da timerosal nije štetan. Ako ga ubrizgate u životinju, njen mozak ce se razboleti; ako ga stavite na tkivo, ćelije ce umreti; ako ga stavite u petrijevu posudu, kultura bakterija ce umreti. Znajući sve ovo, neverovatna je činjenica da bi ih neko i dalje davao deci.

Poverljiva dokumenta su pokazala da je Eli Lili od početka znao da je timerosal štetan, a u nekim slučajevima i SMRTONOSAN. Oni su sproveli studije koje su pokazale ovakve rezultate, ali su se ipak napravili ludi i ubacili ga u proizvodnju oznacenog kao „siguran“. Jedna druga kompanija, Pitman Mur je sprovela istu studiju na psima i kada se pokazalo da su rezultati drugačiji, obavestili su čelnike Eli Lilija, ali ovi nisu reagovali.

U decenijama koje su sledele, dokazi protiv timerosala su se nagomilavali. čak je i americka vlada koristila ovaj suplement u II Svetskom ratu na vojnicima i zahtevala od Eli Lilija da ga označe kao toksičnog. Čak je i sama kompanija sprovela svoju studiju po kojoj je timerosal u kolicinama 10 puta manjim nego u vakcinama ubrizgavan na živo tkivo, koje bi odumiralo vrlo brzo. I pored svega ovoga, kompanija je nastavila da ga proizvodi kao siguran suplement.

Iako je 1982. FDA predložila povlačenje proizvoda koji u sebi sadrže živu, a 1991. razmatrala potpuno ukidanje vakcina sa živom, CDC je preporučio iste godine da se novorođenim bebama u roku od 24 sata daju vakcine protiv hepatitisa B, a bebama od dva meseca protiv influence B i tetanusa, a sve na bazi žive.

Industrija lekova je bila svesna koliku će štetu naneti novim vakcinama. Iste godine kada je CDC odobrio nove vakcine, dr Moris Hileman, jedan od začetnika Merksove industrije lekova, rekao je da ce šestomesečna deca doživeti velike posledice usled preteranog izlaganja živi. On je predlozio da se živa izbaci iz svih vakcina, a kako ne postoje poznate alternative, da se takve vakcine daju deci.

Međutim, Marks industriji je problem bio novac. Vakcine koje su u sebi sadržale timerosal su bile pakovane u posebna, jeftina, pakovanja. Nove vakcine bi zahtevale i nova pakovanja, manja, ali skuplja, a industrija jednostavno nije želela da trpi takve gubitke, tako da su ognorisali Hejlijeva upozorenja. Do 1989., američka deca predskolskog uzrasta su bila vakcinisana sa 11 razlicitih vakcina, a zahvaljujući državnim preporukama, do prvog razreda sa čak 22.

Kako je broj vakcina rastao, broj dece obolele od autizma je jednostavno eksplodirao. 1990-ih godina cak 40.000.000 dece je bilo njima vakcinisano, unoseći, tako, nekontrolisane količine žive u organizam. I pored svih dokaza o štetnosti vakcina, izgleda kao da se niko nije trudio da tu informaciju raširi, kao ni da se bavi statistikama. Piter Patriarka, jedan od direktora agencije, je poslao otvoreno pismo CDC-u u kome je pitao kako je moguće da agencija nije odreagovala na toliko povećanje broja obolelih i pada imunog sistema kod dece.

Ali do tada, šteta je vec bila načinjena. Deca koja su primila sve vakcine, do šest meseci su u svom organizmu nosila 187 mikrograma etil-žive, što je za 40% više od dozvoljenog unosa metil-žive, jos jednog neuro-toksina. Iako industrija vakcina tvrdi da etil-živa nije toliko đtetna jer se brzo razlaze u telu i isto tako izbacuje, mnoge studije – uključujući i onu koja je objavljena u aprilu od strane Instituta za zdravlje, pokazuju da je etil-živa daleko opasnija od metil-žive, kao i da se mnogo duže zadržava u mozgu. Kako je broj vakcina rastao, deca su primala ponekad i do tri doze na dan, unoseći tako, sveukupno, 99 puta veću količinu žive od dozvoljene, što je vrlo kritično za njihov razvoj.

Takođe, agencija nastavlja sa tvrdnjama da je neophodno više doza vakcina i da će to biti ključna stvar za zdravlje ljudi jer, kako tvrde, predstoji nam pandemija gripa, a ove vakcine ce odigrati vaznu ulogu u borbi protiv bolesti.

I dok se većina zdravstvenih organa bori iz najboljih namera, postoji odredjeni broj funkcionera CDC-a koji, sada i javno dokazano, imaju veze u industriji lekova i vakcina. Neki od njih koji su učestvovali u kreiranju, proizvodnji i distribuciji ovih vakcina su se sukobili. A kako to obično i biva, u ovakvim više milionskim poslovima, sukobi interesa su svakodnevnica. Sve se završilo na tome da sada svako od njih ima veze u različitim farmaceutskim kompanijama i da svaka od njih razvija svoje verzije vakcine.

Razgovarajući sa jednim od zvaničnika CDC-a, saznajemo da je njegov glas presudan u odobravanju vakcina i lekova. Ali, kako on kaze, novčani udeo u CDC-u nema veze sa njegovom odlukom. On tvrdi ka je svaka odluka koja se donese, više puta preispitana i da se svaka donosi iskljucivo za dobrobit dece i nacije. Kao i on, i mnogi ostali tvrde isto, da njihova povezanost sa farmaceutskim kompanijama nikako ne moze da se shvati kao loša stvar, jer je to jedan od načina da se pomogne deci. Njihov krajnji zaključak je da se nauka mora ostaviti naučnicima.

U svom sledecem pismu, Patriarka je napisao da je neverovatno da niko nije odreagovao na loše vakcine, da one nisu temeljno proučene i da se treba zapitati ko ih je i kako odobrio, ko je i sa čime povezan i zbog čega se sve to dozvoljava.

Kao i uvek, i ovaj put CDC stavlja politiku iznad nauke. Kao sto je gore navedeno, baza podataka o dečijim vakcinama i bolestima je predata privatnoj kompaniji, Americkom planu o zdravstvenom osiguranju i rečeno je da je zatvorena za bilo kakvo dalje proučavanje. Takođe je naređeno Medicinskom institutu da izvrši studiju koja će opovrgnuti bilo kakvu vezu između bolesti i vakcine. Naučnici instituta su izveli zaključak da su sve prethodne studije bile neadekvatne za istraživanje, pa da su samim tim i rezultati nepouzdani, što je bilo sasvim dovoljno CDC-u.

Neki, pak, poput dr Majkla Kabaka, tvrde da se nalaze između dve vatre, s obzirom na to da, ukoliko vakcine zaista ne valjaju i ukoliko se povuku iz upotrebe, razmere epidemija mogu biti razarajuće.

Dr Gordon Daglas, jedan od direktora Nacionalnog instituta za zdravlje, na predavanju koje je imao na Univerzitetu u Prinstonu, maja 2001, izjavio je da se sprovode četiri dodatne studije koje ce pokazati da vakcine nisu povezane sa autizmom i da ce njih iskoristiti da ubede roditelje da su vakcine korisne za decu.

U maju prosle godine, Nacionalni institut za zdravlje je izdao svoj konačni izveštaj. Zaključak je bio sledeći: Studija je pokazala da ne postoji nikakva veza između vakcina na bazi žive i bolesti. Ove studije su bile vršene na osnovu epidemioloskih podataka evropskih zemalja, tako da se slobodno mogu uzeti kao nevažeće. Takođe, neke od njih su bile sprovedene na deci koja su isuvise mala da bi imala simptome autizma, dok simptomi kod malo starije dece nisu nigde prikazani. Takođe je unesena i nova Verstraetenova studija koja je dala slične rezultate. Slučaj su, posle ovoga, zaključili, uz preporuku da se ne vrše nikakva dalja ispitivanja.

Ovaj izvestaj je zadovoljio CDC, ali nije ubedio nikoga. Republikanski doktor sa Floride, Dejvid Veldon, ostro je iskritikovao CDC, rekavši da su sve studije nedovoljno ubedljivo izvedene i jako loše isplanirane i da razume zašto ne žele da prihvate krivicu, jer bi samim tim prihvatili odgovornost za stotine hiljada obolele dece.

Pod pritiskom Kongresa i roditelja obolele dece, CDC i Medicinski institut su primorani da vrate bazu podataka dostupnu siroj javnosti.

I pored toga, samo dva naučnika su do sada dobili pristup ovoj bazi, dr. Mark Gejer, predsednik Genetskog centra Amerike i njegov sin Dejvid. Oni su proveli godinu dana u borbi sa CDC-om da bi joj pristupili. Zahvaljujuci ovim podacima, oni su sproveli četiri studije koje su pokazale da vakcine i bolest zaista imaju velike veze jedno sa drugim. Takođe su dokazali da deca koja su vakcinisana vakcinama koje sadrze timerosal imaju tri puta veće šanse da obole od autizma i više od tri puta veće šanse da imaju problema sa govorom ili da budu mentalno retardirana. Takođe, studija koja će uskoro izaći, pokazuje da je se broj autisticne dece smanjio od kada je se počelo sa izbacivanjem timerosala iz vakcina.

Kako su se federalne službe borile sa naučnicima da se ne sprovode istraživanja sa vakcinama, neki od njih su se okrenuli drugim metodama. Den Olmsted iz UPI-a je u aprilu sproveo zanimljivu studiju. Naime, on je želeo da pronađe decu koja nisu bila izlozena živi iz vakcina, suprotno od onoga što su svi naučnici radili do tada. On je našao mesto u kome su jedina populacija bili Amiši, u oblasti Lankaster, u Pensilvaniji. Srazmerno broju dece obolele od autizma na državnom nivou, on je izračunao da bi 130 dece trebalo da bude obolelo. Nasao je samo četvoro i to jedno dete koje je bilo izlozeno živi u lokalnoj fabrici i troje koje su primili vakcinu.

Najzad su i mnogi zvaničnici počeli da objavljuju rezultate istraživanja i da se više bave problemom. Senator Ken Vinstra, rekao je za jedan magazin da je nakon tri godine istraživanja, koje je on nadgledao, sakupljeno dovoljno podataka da se može sa sigurnošću potvrditi da vakcine i autizam imaju veze jedno sa drugim. Kako je naveo, broj obolele dece je naglo porastao od 1990. za čak 700 puta, a tih godina je uvođeno sve više i više vakcina. Bolest je najrasprostranjenija bila u Ajovi i Kaliforniji, ali se dalje proširila na još 32 države.

Ali, umesto da prati rezultate istraživanja, FDA nastavlja da odobrava timerosal u proizvodnji. Ono što je postalo veoma zabrinjavajuće je da američka vlada nastavlja da odobrava pošiljke ovakvih vakcina u zemlje u razvoju. Na primer, u Kini, zemlji koja nije poznavala ovu bolest do 1999. kada su počeli da dobijaju vakcine od SAD-a, pretpostavlja se da danas od autizma boluje preko 1.8 miliona dece. Takođe, broj obolelih raste i u Idiji, Argentini, Nikaragvi i mnogim drugim zemljama u razvoju. Svetska zdravstvena organizacija i dalje ignoriše stanje i odobrava timerosal kao suplement koji nije opasan, ali je jos u fazi ispitivanja.

Još jedno veliko pitanje na koje se ovde mora obratiti pažnja je pitanje moralne krize. Jer, ako je ovo sve istina, ako americke zdravstvene organizacije zaista zataškavaju studije i ako su dozvolile da se otruje živom čitava generacija americke dece, ovo prerasta u najveci skandal u istoriji americkog zdravstva. Mark Blaksil, potpredsednik Safe Minds-a, neprofitabilne organizacije koja se bavi problemom unošenja žive u lekove kaže da je CDC kriv za nesposobnost i nemar. Šteta koju su nanele vakcine je velikih srazmera. A obzirom da se u SAD-u ne može tačno utvrditi broj obolelih, on smatra da zvaničnici treba da se zabrinu za to kako će odreagovati zemlje trećeg sveta, kada shvate da im SAD truje decu. Naučnici koji pokušavaju da sakriju štetnost timerosala su žrtve neznanja i ne shvataju da će ovakvim stavom jedino postići da SAD od najveće svetske sile, postane najsiromašnija i najbolesnija zemlja sveta.

Za dodatne informacije možete kontaktirati Centar za prirodnu medicinu:
– E-mail: cpm.premier@gmail.com
– Tel. 064/37-08-819