- Saznajte više
-
by cpm
Strukturni je element svih ćelijskih i intraćelijskih membrana, a u određenim organima ima i posebne, specifične uloge kao što su: sinteza holnih kiselina u hepatocitima, sinteza steroidnih hormona u kori nadbubrežnih i polnih žlezda, transport liposolubilnih vitamina (A, D, E i K).
Poreklo holesterola u organizmu je dvojako (endogeno i egzogeno).
Većina ćelija raspolaže mogućnošću da ga sama sintetiše, a drugi njegov izvor je hrana kojom se unosi. Ustanovljeno je da oko 2/3 holesterola nastaje sintezom u organizmu (kod odrasle osobe oko 800-900 mg na dan), a svega 1/3 se unosi hranom. S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u velikim količinama, dovoljno je da se hranom unese oko 150-200 mg na dan a prporučuje se da se uopšte ne unosi, jel naš organizam može da proizvede dovoljno.
Najveći deo holesterola nastaje u jetri, a do njegove sinteze može doći i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. Odatle se putem krvotoka transportuje do ćelija organizma.
Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega, način ishrane, nasleđa, rad hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.
Normalne vrednosti holesterola u krvi: 3,10 – 4,0 mmol/l .
Štetno delovanje se ispoljava tek kada je u krvi prisutan u znatno većim koncentracijama od normalnih. Povećan unos holesterola hranom utiče na vrednost njegovog nivoa u krvi.
Povišen je kod ishrane bogatom masnim materijama:
– početna faza hepatitisa,
– opstruktivni ikterus,
– lipoidna nefroza,
– diabetes mellitus,
– hipotireoza
– niz naslednih bolesti (hiperholesterolemija tip IIa).
I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi.
Snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje, kod nekih bolesti kod kojih postoji teško oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde.
Pošto je kao i ostali lipidi nerastvorljiv u vodi, u krvi se holesterol transportuje tako što se veže za proteine gradeći lipoproteine. Postoji više vrsta ovih lipoporoteina.
Podeljeni su prema gustini na:
– VLDL (engl. Very Low Density Lipoprotein), lipoproteini vrlo male gustine
– LDL (engl. Low Density Lipoprotein), lipoproteini male gustine
– HDL (engl. High Density Lipoprotein), lipoproteini velike gustine.
Eliminacija holesterola iz organizma se vrši preko žuči (konverzijom u holne kiseline), perutanjem kože, mala količina se gubi sa urinom, dok žene koje doje gube nešto holesterola preko mleka.
Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega, način ishrane, nasleđa, rad hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.
HDL-holesterol
Od ukupnog holesterola u serumu oko 20% otpada na HDL holesterol. HDL holesterol, odnosno njegova podfrakcija, HDL2 ima protektivnu ulogu. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol „čisti“ krvne sudove.
Normalne vrednosti su 1.03-1.55 mmol/L
Povećani HDL je pokazatelj zaštićenosti od kardiovaskularnih bolesti.
I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze (taloženja rnasnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar).
HDL holesterol osoba može voljno da poveća:
– prestankom pušenja
– upražnjavanjem fizičke aktivnosti
Na vrednosti HDL-a utiče i pol (žene ga imaju više jer estrogen utiče na njegovo povećano stvaranje) i način ishrane.
LDL holesterol
LDL holesterol ili ″loš holesterol″ i njegovo određivanje je važno kao faktor rizika za koronarna oboljenja i za one pacijente kod kojih je dijagnostikovana ateroskleroza.
LDL čestice delimično odstranjuju hepatociti, ali glavnu ulogu imaju LDL receptori smešteni na površini ćelije.
LDL čestica biva uvučena do lipozoma ćelije, a receptor se odvaja i kreće prema membrani da preuzme nove LDL čestice.
LDL čestica po odvajanju od receptora nastavlja kretanje dublje u ćeliju i Apo protein se razgrađuje na aminokiseline, a estri holesterola se hidrolizuju, oslobađa se holesterol koji služi:
– za izgradnju ćelijske membrane;
– reesterifikuje se;
– skladišti se u ćeliji;
– napušta ćeliju (u hepatocitima za sintezu žuči);
Količina holesterola koja će se naći u ćeliji određena je brojem LDL receptora što se odvija na principu negativne povratne sprege. Povećana količina holesterola u ćeliji sprečava sintezu LDL receptora, a smanjena količina holesterola u ćeliji nastaje inhibicijom stvaranja LDL receptora. Prema tome LDL receptori su odgovorni za odstranjivanje LDL holesterola iz plazme, a broj LDL receptora je ključ za regulaciju LDL holesterola u plazmi.
Normalne vrednosti su 1,55-4,53 mmol/L
Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.
