- Saznajte više
-
by cpm
Naravno da genetski manipulisane žitarice, kao pre svega opšteprisutna pšenica/žito, dovode do
lepljenja creva i izazivaju različite alergije kao i mnoge druge probleme. Pre svega rafinisani ugljeni
hidrati, tj. belo brašno (nezavisno od problematike glutena) i vlažni i kiseo crni hleb iz pekare izazivaju
mnoge bolesti i lepe se za creva. Moderne vrste žitarica su čak i kod ispravne upotrebe jako
nezdrave.
Iz tog razloga preporučujemo samo stare vrste i to jednozrnu i dvozrnu žitaricu (Emmer),
koje, iako retko, mali biološki poljoprivednici gaje čak i kod nas, kao još i Kamut, umesto opasno
manipulisane pšenice, pa i Spelte, za koju ljudi misle da je prirodna i zdrava, iako je stepen štetnosti
kod nje samo u kontekstu niže koncentracije genetski manipulisanog glutena manji, iako svi
oduševljeno odlaze u Bio-prodavnice i misle da su kupili nešto zdravo.
Puno alergijskih reakcija na genetsko promenjeni gluten, koji se sastoji od gluteina i gliadina, u
pšenici i ostalim novim žitaricama, kao i na mleko i mlečne proizvode, nestaju par meseci nakon što
smo ih izbacili iz ishrane.
Krugovi moći su planski prvo posebno promenili genetsku konstelaciju gliadina, koji je u današnjoj formi opioid i stimulans apetita, i pravi mase zavisne od pšenice (ceo Fastfood je naravno baziran na belom brašnu pšenice), i pri tome istovremeno menja i naše misli slično drogama u niskim koncentracijama. Sledeći korak je bila genetska modifikacija gluteina, koji je isto postao izazivač alergija, i time omogućio zajedno sa gliadinom još jače alergije na sam gluten.
Sledeći korak krunisanja je bila promena odnosa koncentracije gliadina i gluteina, uz istovremeno
jako povećanje udela glutena u pšeničnom zrnu. Pri tome je kasnije sledeći korak bio manipulacija
Spelte, pri čemu je ona ipak daleko manje opasna od pšenice, jer ima daleko nižu koncentraciju tog
manipulisanog glutena. Iz tih razloga su mnogi ostavili žitarice, pa i hleb napravljen čak i na ispravan
način, pri čemu moramo da naglasimo da ni jedan hleb u pekari, nezavisno da li je napravljen sa
kvascem, kiselim testom ili soda bikarbonom nije zdrav.
Problem je u tome što je crni i pečen hleb neophodan za naše zdravlje, iako se na početku posledice manjka ne mogu odmah primetiti…
Dobar hleb je od crnog brašna punog zrna, tanak i dobro pečen, i ima slatkast miris, pošto nije
zakišeljen. On je pripremljen bez kvasca, kiselog testa ili soda bikarbone, i nema lepljivu vlažnost. On
se pravi tako što se takvo brašno pomešano samo sa vodom mesi nekoliko puta u toku pola sata, i
onda naprave oko 1-2 cm tanke lepinje i ispeku u rerni, koje možemo da držimo zamrznute i svaki
dan vadimo koliko nam treba. Ponavljamo, unutra moraju da posle pečenja budu potpuno suve, bez i malo vlažnosti. U njih ne treba da se stavljaju semenke, pošto su one u pečenoj formi kao i orasi
kancerogene. U tom kontekstu bismo spomenuli da je apsolutna većina bundevinog ulja cedjena od
pečenih semenki, i time kancerogena, a da pravu formu tog inače zdravog ulja možemo da
prepoznamo što gotovo uopšte nema svima poznatu aromu lepog mirisa.
Sto se tiče stare forme glutena iz navedenih prirodnih vrsta žitarica, možemo samo da kažem da je on jako zdrav, i isto tako jako potreban našem telu.
Ako imamo želju za mesom, možemo da od takvih žitarica ponekad, naravno ne svakodnevno, izdvojimo gluten i napravimo šnicle lepog ukusa. Pri tome je naravno jasno, da iz tih starih vrsta treba puno više belog brašna iz kojeg se vadi gluten, pošto je njegova koncentracija u njima puno niža, ali je istovremeno takva stara forma glutena jako zdrava. U kontekstu žitarica kuvano žito nije idealno, jer se lepi za creva, a pečeni hleb ih čisti, tako da ga nikako ne treba koristiti u svakodnevnoj ishrani.
Ukoliko smo na putu i u gostima, puno je bolje koristiti beli hleb ili kuvano žito, koji nisu zdravi, ali nisu opasni kao kiselo vlažni crni hleb.
Müsli, kod kojeg ljudi misle da se hrane zdravo, je i kod dobrih vrsta žitarica izuzetno štetan. On u sebi sadrži substance koje sprečavaju klijanje bez vode, i koje termički ili dužim držanjem u vodi uz njeno prosipanje, nisu uništene, i time smetaju našem telu. Još veći problem je u tome, što se na tim presovanim zrnima brzo skuplja velika količina neupadljive plesni bez mirisa, koja izaziva rak probavnog trakta. Zato je kvota tog raka najzastupljenija u severnoj Evropi, gde je potrošnja takve hrane najvišlja.
Što se tiče ostalih vrsta žitarica bez glutena, one nisu genetski manipulisane, i mogu se jesti dodatno, jer su jako zdrave i isto tako potrebne našem telu, koje treba raznovrsnu ishranu, ali je primarno najviše potrebna ishrana hlebom od žitarica sa glutenom, koji je u biti protein.
Spomenuli bismo na kraju, da je najopasnija namirnica u ishrani, jako kiseo i vlažan hleb, sa čak i smrtonosnim efektima, iako to ni u jednoj statistici ne stoji. Ali dešavalo se da su čak i svinje, koje podnose bukvalno skoro sve, umirale kada im se takav hleb davao u velikoj količini.
