Konzumiranje mleka dovodi do osteoporoze!

Proces pasterizacije stvara jedino kalcijum karbonat, koji ne može da uđe u ćelije bez vezivnog agensa. Telo u tom slučaju uzima kalcijum iz kostiju i ostalih tkiva kako bi povećalo nivo kalcijuma u krvi. Taj proces više dovodi do osteoporoze nego što je sprečava.

Postoji ukorenjeni mit koji govori da je za jače kosti potrebno piti mnogo mleka, a tu zabludu spremno je prihvatila i mlečna industrija. Kalcijum je jedan od brojnih minerala potrebnih za stvaranje jačih kostiju. Kalcijum u mleku telo uopšte nije u stanju da apsorbuje, a to će pre dovesti do osteoporoze nego što će je sprečiti.

U studiji Jama Pediatrics istražili su koliko povećana potrošnja mleka utiče na rizik od preloma kostiju. Istraživanje je nastavljeno 22 godine kasnije, a rezultati su otkrili da je povećana potrošnja mleka čak dovela do većeg broja preloma kostiju.

Mlečna industrija poslednjih 50 godina uverava ljude da potrošnja sira i mleka povećava nivo kalcijuma potrebnog za jače kosti.

Studija je pokazala da je kod devojaka znatno manja povezanost većeg unosa mleka sa prelomima kuka, a jedno objašnjenje je da veća koštana masa kod devojaka uspešno neutrališe veći unos kalcijum-karbonata. Na taj način telo se uspešno bori protiv osteoporoze koja je mnogo više zabeležena kod žena u podmakloj dobi.

Takođe, studija iz 2004. pokazala je da ljudi sa većim količinama kalcijuma u koronarnim arterijama koji uzimaju statine imaju 17% veću verovatnoću za dobijanje infarkta. Nivo LDL holesterola i veća nivo kalcijuma u arterijama su glavni indikatori koji dovode do infarkta.

Kalcijum karbonat takođe je povezan sa povećanom kiselinom u želucu koji je neutrališe alkalnim rezervama. Ljudima koji imaju želudačne čireve savetuje se da izbegavaju taj kalcijum i nadomeste ga kalcijum nitratom.

 Kalcijum iz mleka je pogodan izvor kalcijuma, ali još uvek postoje rasprave o tome da li je mleko, povrće ili so najbolji izvor kalcijuma za naše telo. Pasterizovani proizvodi sadrže premalo magnezijuma potrebnog za apsorpciju kalcijuma. Odnos kalcijuma i magnezijuma u mleku je 10 naprema 1 dok bi idealno bilo 2 naprema 1 ili čak 1 naprema 1.

Možete popiti litar mleka za doručak, ali u najboljem slučaju apsorbiraćete svega trećinu kalcijuma koji proizvod sadrži. U kostima se nalazi 99% kalcijuma čiji se procenat i zalihe smanjuju unosom pasterizovanih mlečnih proizvoda. Prema istraživanjima, Amerikanci konzumiraju te proizvode od rođenja te imaju jedan od najviših rizika za osteoporozu na svetu.

Dobre alternative je lisnato zeleno povrće poput brokolija i spanaća, ali u tom povrću apsorpcija kalcijuma je znatno veća. Semenke poput susama takođe su dobar izvor kalcijuma.

Većina proizvoda na tržištu sadrži kalcijum karbonat koji je inferioran oblik kalcijuma te mu proizvođači pridaju jednostavan vezivni agens poput limunske kiseline zbog veće apsorpcije.

Gazirana pića, pušenje i alkohol takođe mogu sprečiti kosti da apsorbuju veći procenat hranljivih materija. Jedan od najlakših načina za apsorpciju kalcijuma je veća količina vitamina D koji dobijamo iz sunčanja. Jedan od najboljih načina za ojačavanje skeleta su vežbe u kojima koristite sopstvenu težinu.

Čučnjevi, brzo hodanje, aerobik ili plesanje su dobar početak, ali, na kraju, što više sati provedemo vežbajući manje ćemo imati preloma kostiju u kasnijem dobu života.