Nagrađivanje bi trebalo da je često i pravovremeno

Neko je negde rekao da bi roditelji imali mnogo više uspeha u vaspitavanju svoje dece, kad bi ih češće “hvatali u dobrim delima” i nagrađivali ih tom prilikom osmehom odobravanja, tapšanjem po ramenu ili jednostavnom pohvalom.

Nagrađivanje bi trebalo da je često i pravovremeno.

Ponašanje u koje se na ovaj način ulaže ima velike šanse da postane trajno. Dete će ponavljati obrasce dobrog ponašanja čak i kad ga ne gledaju, ako to ponašanje bude odobravano s vremena na vreme.

Kazna je ponekad neophodna

Bilo kako bilo, dokazano je da kazna ima manji uticaj od nagrade u korigovanju ponašanja. Na ovo treba obratiti posebnu pažnju kod osoba koje imaju poteškoća sa promenom navika ponašanja.

Sa druge strane kad roditelj koji je u detetovim očima autoritativna figura sprovodi fizičko kažnjavanje, on nesvesno šalje sledeću poruku “sila isteruje pravdu”. Na taj način dete uči da svoje stavove, u sukobu sa slabijima isteruje upotrebom sile.

Ako autoritet izgubi kontrolu u procesu kažnjavanja, on ne samo da je kriv za fizičko zlostavljanje, već i za davanje lošeg uzora.