Neprijatelj sa dva „lica“- holesterol

Pretpostavljamo često, jer nam se tako čini verovatnijim zastrašujuci podatak da danas više od polovine stanovnika razvijenog dela sveta ima problema zbog povišenog holesterola u krvi.

Šta je holesterol i zašto ga se plašimo?

Holesterol je supstanca slicna vosku, neophodna za izgradnju tkiva i funkcionisanje organizma. Osim što ulazi u sastav ćelijskih membrana, neophodan je i za sintezu vitamina D, polnih hormona i hormona nadbubrežne žlezde (kortizona).

Iz holesterola nastaju žučne kiseline koje se putem žuci izlučuju u creva i regulišu varenje. Količina holesterola u organizmu ne zavisi od ishrane, jer se stvara u jetri, a deo koji dolazi iz hrane predstavlja višak – i to štetan!

Holesterol je masnoća koja se topi samo u mastima. Da bi se putem krvi, koja se sastoji uglavnom od vode, iz jetre preneo do tkiva u kojima se koristi, holesterol putuje na „nosačima“ – posebnim belančevinama sa kojima formira čestice – lipoproteine (njihova je uloga da prenose masnoće u krvi).

Postoji više vrsta lipoproteina, a dve najvažnije su LDL – čestice niske gustine, koje prenose holesterol i odlažu ga u organe, ali i u zidove krvnih sudova, i HDL – čestice visoke gustine koje višak holesterola „transportuju“ nazad u jetru.

Otuda su i dobili nadimke – „loš“ i „dobar“ holesterol. Samo manji deo holesterola se nalazi u krvi. Idealno bi bilo održavati holesterol oko 3,8 – 4 mmol/l.

Ako vam laboratorijske analize pokažu povišene vrednosti holesterola u krvi, to sigurno znači da je dobar deo već „ugrađen“ u zidove krvnih sudova, pa postoje veće šanse za razvitak ateroskleroze i srcanih bolesti.

Zašto dolazi do povišene količine holesterola u krvi?

Osim genetske, odnosno porodične sklonosti, na visok nivo holesterola utiče i način ishrane (velike količine unete masti, maslac, masno mleko, iznutrice, pržena hrana, margarin, krekeri, keks, kolaci..), prekomerna telesna težina, uzimanje nekih lekova, loše navike (pušenje snižava HDL- zaštitni holesterol, dok alkohol povećava LDL holesterol i trigliceride) kao i smanjena fizička aktivnost.

Donedavno se visok nivo holesterola pojavljivao tek krajem pete decenije života, međutim, zahvaljujući pre svega lošoj ishrani i nedovoljnom kretanju, ovaj problem danas imaju i mladi, pa čak i deca!

Ishranom do zdravlja

Istraživanja su pokazala da snižavanje nivoa holesterola u krvi, osim što ima preventivnu ulogu u nastajanju srčanih oboljenja, smanjuje i komplikacije kod vec razvijenih bolesti srca.

Jedno od poslednjih istraživanja pokazalo je da je rizik za oboljenje srca 117 puta veći kod osoba koje imaju holesterol preko 5 u odnosu na one čiji je nivo holesterola ispod 3,1.

Kako onda smanjiti količinu holesterola u krvi?

Holesterol u krvi čak nije direktno u vezi sa količinom holesterola u ishrani, jer kod zdravih ljudi, namirnice bogate holesterolom ne povećavaju u značajnoj meri rizik od srčanih bolesti. Najveći efekat na smanjenje holesterola ima smanjen unos ukupnih i zasićenih masti.

Naime, iako većina misli da „belo meso“ i riba nemaju holesterola, to nije tačno – imaju ga skoro koliko i tzv. „crveno meso“. Razlika je u tome što u „crvenom mesu“ ima zasićenih masnih kiselina koje podižu holesterol u krvi.

Šta onda jesti?

Kako se holesterol nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla, pre svega preporučuje se povrće, voće (posebno je važan pektin iz voća i antioksidansi – vitamini C, E i provitaimin A), integralne žitarice, mahunarke, odnosno, sva hrana bogata vlaknima (posebno rastvorljivim dijetnim), koja za sebe vežu holesterol i odnosi ga iz tela.

Tako se preporučuje korišćenje maslinovog i ulja od repice. Dokazano je da orasi i bademi, zobene pahuljice, pasulj, grašak i heljda, kao i beli luk, belo grožđe i sojine belančevine snižavaju holesterol u krvi, i tako smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Drugi korak je povećana fizička aktivnost. Aerobne fizičke aktivnosti, kao što su trčanje, brzo hodanje, vožnja bicikla, plivanje i slično, čak i samo pola sata u toku dana, podižu nivo „dobrog“ holesterola u krvi.

Pored toga, izgubićete i koji kilogram! Smanjenje telesne težine, što se postiže promenom načina života, a pre svega ishrane, može u značajnoj meri sniziti nivo holesterola u krvi.