Osnove izlečenja prirodnim putem

Dakle, svaka bolest može da se pobedi ukoliko čovek prihvati da živi po jednostavnim principima zdravog života, i ukoliko primeni određene jednostavne prirodne tehnike koje ubrzavaju proces ozdravljenja i izlečenja.

Duhovno i emocionalno čišćenje

Prvi korak u procesu izlečenja je odbacivanje svih loših navika, a naročito prestanak unosa otrova u organizam. Postoje duhovni i fizički otrovi kojima se savremeni čovek truje. Pod duhovnim otrovom, pre svega, podrazumeva se stres kojeg bi trebalo eliminisati ili smanjiti na najmanju moguću meru. Takođe, potrebno je izbegavanje kontakta sa svim izvorima loših informacija koji čoveka mogu dovesti u stanje duhovne bolesti, kao što su filmovi u kojima se pri kazuje nasilje, pornografija, okultizam i drugi oblici nemorala.

Slušanje muzike sa naglašenim ritmovima (pop, rok, hevi me tal, tehno i dr), koji svoje poreklo vode od paganskih domorodačkih plemena koja su koristili slične muzičke ritmove za prizivanje svojih bogova i padanje u trans, jeste još jedan vid duhovnog trovanja koji bi trebao da se eliminiše. Tekstovi ovakvih pesama naročito pozivaju na nemoral i destrukciju, i veoma podsećaju na savremene informativne medije koji se uglavnom bave izveštavanjem o lošim i destruktivnim stvarima, i zato bi ih trebalo izbegavati. Uz malo mudrosti i opreza čovek može da bude adekvatno obavešten o svim važnim zbivanjima u svom okruženju i svetu, a da ne bude duhovno povređen vulgarnim i nemoralnim informacijama koje se plasiraju preko medija.

Takođe, čovek bi trebao da izbegava koncerte i bioskopske dvorane u kojima se izvodi i emituje destruktivan program pod plaštom „zabave”. Naravno da postoje muzički i filmski programi koji čoveka ohrabruju i duhovno nadahnjuju, i oni se toplo preporučuju.

Aktivno praćenje različitih profesionalnih sportskih takmičenja predstavlja još jedan potencijalni izvor duhovnog povređivanja koji bi trebalo izbegavati. Ovakve aktivnosti obično prati kockanje i druženje sa osobama koje prihvataju pogrešan sistemm vrednosti što dodatno može čoveka da povredi i duhovno otruje.

Poseban oblik duhovnog trovanja predstavlja lažna religioznost u kojoj čovek upražnjava različite obrede i rituale, slične onima koje su upražnjavali pagani širom sveta, a naročito domorodačka plemena u Africi i Južnoj Americi, preko kojih čovek dolazi u stanje transa i teških duhovnih oboljenja. Svrha zdrave religije je da upozna čoveka sa jednostavnim zakonima koje je Bog dao u Svetom Pismu, čijom će primenom covek biti zdraviji, moralniji, produktivniji, biti osposobljen za stvaranje porodice i vaspitanje dece, i tako dostići najviše domete srećnog i kvalitetnog života.

Dakle, u procesu izlečenja veoma je važno da čovek upražnjava zdrave duhovne navike i da se kvalitetno duhovno hrani. To se postiže kroz druženje sa decom i dobrim ljudima, provođenjem vremena u prirodi, čitanjem kvalitetne duhovne literature, kao i slušanjem duhovne muzike i gledanjem kvalitetnog filmskog programa. Studije pokazuju da religiozni ljudi, koji žive moralno i upražnjavaju molitvu, mnogo brže napreduju u izlečenju, koriste manje terapeutskih sredstava u izlečenju i generalno su mnogo zdraviji.

Odbacivanje fizičkih otrova je takođe veoma važan korak u procesu izlečenja. Najpoznatiji otrovi ovakve vrste jesu nezdrava ishrana, pušenje duvana, konzumiranje alkohola i napitaka sa kofeinom, i konzumiranje zabranjenih droga (marihuane, heroina, kokaina i dr). Ovde treba istaći da je teško povući čvrstu granicu između duhovnih i fizičkih otrova jer duhovni otrovi izazivaju i fizička oštećenja na telu, a na sličan način fizički otrovi dovode do duhovnih oboljenja. Zato bi bilo neophodno prekinuti svaki oblik trovanja organizma u najkraćem mogućem roku. Studije pokazuju da se loše navike najbolje odbacuju ako se odbacuju odmah, naglo, jer se na taj način daje poseban podsticaj mozgu da deluje.

Podsetimo da se loše navike formiraju tako što zbog višestrukog ponavljanja određene loše aktivnosti dolazi do formiranja hemijskih veza između moždanih ćelija. Kada čovek prestane da upražnjava loše aktivnosti, ove hemijske veze se kidaju, a formiraju se druge hemijske veze u skladu sa dobrim navikama. Naravno, ukoliko osoba nije dovoljno duhovno jaka da odmah prestane sa lošim navikama, dobro je da to učini u bilo kom vremenskom periodu, ali što je taj period kraći, do izlečenja će brže doći. U slučaju teških oboljenja, odbacivanje loših navika mora biti momentalno ili može doći do smrtnog ishoda. Dijagnoza savremenog bolesnika jeste da je njegov organizam veoma zatrovan. Zato je, nakon prestanka unošenja novih otrova u organizam, u isto vreme potrebno početi sa procesom čišćenja organizma od otrova.

Fizičko čišćenje organizma

Ovde  ćemo se detaljnije baviti fizičkim čišćenjem organizma, iako se podrazumeva da njega treba da prati i duhovno čišćenje, o kojem smo malopre govorili.

Čišćenje creva

Kada govorimo o čišćenju creva, prevashodno mislimo na čišćenje debelog creva. Creva bolesnog čoveka su najčešće prepuna nezdrave hrane koja truli i koja se teško izbacuje. Posledice su zatvor, nadutost i bolovi u stomaku. Otrov u crevima se preko zidova creva širi po celom organizmu i nanosi veliku štetu organizmu. Zato je čišćenje creva među prvim koracima koje oboleli treba da primeni.

Najbrži i najlakši način čišćenja creva je konzumiranjem slane vode. U jedan litar blago zagrejane čiste negazirane vode iscedi se jedan limun i razmuti supena kašika soli (po mogućstvu morske). Ovaj litar slane vode obično se pije ujutru, nakon ustajanja iz kreveta, pre bilo kakvog konzumiranja hrane. Potrebno je da se ova slana voda popije u nekom razumno kratkom roku od 15 do 30 minuta. Ukus slane vode nije najprijatniji, ali je podnošljiv, a rezultat će biti vidljiv veoma brzo. Osoba će veoma brzo imati potrebu da ide u toalet, i to možda nekoliko puta u kratkom vremenskom periodu, čime će creva biti očišćena u velikoj meri. Ovaj proces čišćenja creva trebalo bi ponoviti u periodu od pet dana, na isti način, svakog jutra nakon ustajanja iz kreveta.

Čišćenje creva slanom vodom ne preporučuje se osobama koje su srčani bolesnici,dijabetičari ili imaju problema sa bubrezima. Kod njih se može primeniti klistiranje ili hidrokolon terapija.

Klistiranje je metoda unosa tečnosti u debelo crevo preko anusa (analnog otvora) uz pomoć jednostavnog plastičnog ili gumenog balona, vreće ili posude sa crevom. Za ispiranje se koristi 1,5 do 2 litra mlake vode, čaja ili neke druge tečnosti u koju su ubačene određene lekovite biljke. Posuda sa tečnošću se najčešće okači na vrata, a vrh cevi koja izlazi iz nje lagano se ubaci u anus osobe koja najčešće leži na boku. Vrh creva se namaže vazelinom da bi lakše ušao u anus. Na kraju creva postoji slavina kojom se reguliše brzina protoka tečnosti u debelo crevo. Nakon ubačene cele količine tečnosti u debelo crevo, osoba se par minuta okreće na jedan i drugi bok, lagano masirajući stomak, da bi se tečnost što bolje razlila po crevima. Sve vreme mišić analnog otvora se drži stegnutim da tečnost ne bi izašla iz debelog creva. Nakon toga se odlazi u toalet i tečnost izbacuje iz debelog creva. Ova metoda se može primenjivati i više puta tokom dana, ako je potrebno.

Hidrokolon terapija je čišćenje debelog creva uz pomoć posebnog uređaja na struju koji ubacuje veliku količinu tečnosti (najčešće vode) u debelo crevo i u isto vreme je izbacuje. Na taj način se vrši temeljno ispiranje debelog creva, iako je isti efekat moguće postići i običnim klistiranjem ako se ono adekvatno primeni. Postoje i metode čišćenja creva preko posebnih mešavina lekovitog bilja koje se pije u kapsulama ili razmućene u soku. Važno je istaći da je upala slepog creva samo napredniji oblik zatvora, a problem se rešava prestankom uzimanja hrane i čišćenjem creva.

Čišćenje jetre

Jetra je jedan od glavnih filtera organizma i najčešće je veoma zatrovana kod bolesnih osoba. Zato je čišćenje jetre obavezan deo programa lečenjakod skoro svake bolesti. Studije su pokazale da osobe koje su godinama patile od određenih zdravstvenih tegoba (kao što su glavobolja, depresija i dr), su nakon samo jednog tretmana čišćenja jetre osetile veliko poboljšanje, a nekada i potpuni nestanak tegoba. Najpoznatija tehnika čišćenja jetre je ona koju je primenjivao čuveni doktor Maks Geršon. U pitanju je tehnika klistiranja kafom, kada se preko zidova debelog creva vrši čišćenje jetre.

Metoda se sastoji u sledećem: U posudu se stavi litar vode da proključa, a onda se u vodu stavi oko 45 grama kafe (po mogućstvu organski uzgajane) ili tri čajne kašičice, i ostavi se da ključa na laganoj vatri 15 minuta. Onda se 250 ml dobijene kafe pomeša sa 750 ml vode da bi se dobio jedan litar tečnosti za klistiranje (voda koja se meša sa kafom je na sobnoj temperaturi tako da će dobijena mešavina biti mlaka).

Zatim osoba legne na desni bok (na stranu gde je jetra) i preko opreme za klistiranje ubaci tečnost u debelo crevo. U tom položaju (ležanjem na desnoj strani) osoba provodi 12 do 15 minuta, povremeno masirajući stomak. U slučaju da se prilikom klistiranja oseti bol u stomaku, potrebno je malo saviti noge u kolenu i kuku, i jače masirati stomak da bi se izdržalo svih 12 do 15 minuta, kako bi se ostvario efekat čišćenja jetre. Nakon ovog vremena, osoba odlazi u toalet i izbacuje ceo sadržaj iz creva. Klistiranje kafom se može vršiti više puta dnevno, a najbolje je ujutru i u ranim popodnevnim satima. Oboleli od raka mogu da vrše čišćenje jetre na ovaj način i pet puta dnevno. Za čišćenje jetre mogu se koristiti i određeni sokovi i biljne formule. Čišćenje jetre sokovima obično traje 40 dana kada se svakoga dana, ujutru, nakon ustajanja, na prazan stomak popije mešavina od:

– 250 ml isceđenog soka od pomorandži i jednog limuna ili 250 ml soka od jabuka
– 250 ml negazirane vode
– 1 češanj belog luka
– 1 kašika maslinovog ulja
– 1 cm đumbira

Količina belog luka i maslinovog ulja se može povećati i do četiri puta. Svi sastojci se izmešaju u blenderu i zatim popiju. U procesu izlečenja beli luk ima posebno mesto jer predstavlja najjači prirodni antibiotik. Preporučuje se uzimanje 3 do 8 velikih češnjeva belog luka svakog dana.

HIDROTERAPIJA je još jedan moćan metod prirodnog lečenja. Preporučuje se primena što toplije vode (da se osoba ne opeče) i hladne vode po jedan minut naizmenično, nekoliko puta, na oboleli deo tela. Na taj način se poboljšava protok krvi u tretirani deo tela i samim tim ubrzava dotok hranljivih materija, ćelija imunog sistema i drugih subjekata koji podstiču proces izle čenja. Blaga masaža obolelog dela takođe doprinosi poboljšanju cirkulacije i može se primenjivati zajedno sa hidroterapijom.

Obavezan deo svakog procesa čišćenja organizma i izlečenja je POST NA SOKOVIMA.
Pod tim se podrazumeva konzumiranje samo sokova, vode i biljnih čajeva, bez upotrebe čvrste hrane. Postoji pravilo koje glasi: „Kad god se osećamo loše ili bolesno, treba da pređemo na sokove.”

Isceđeni sokovi su vrsta infuzije koja skoro da ne prolazi proces varenja i na taj način štedi energiju organizmu koju bi inače potrošio na proces varenja, a na ovaj način je upotrebljava za rad imunog sistema i drugih procesa samoizlečenja. Tokom posta na sokovima konzumira se oko 3,5 ili više litara tečnosti dnevno, od čega više od polovine čine ceđeni sokovi.

Post na sokovima može trajati jedan dan, nekoliko dana ili mesec dana. Ako je moguće, poželjno je da odrasli budu na postu na sokovima bar pet dana, a da posle toga pređu na konzumiranje čvrste sirove biljne hrane u okviru koje mogu da budu uključeni i sokovi, kao obrok, ili kao predjelo nekih 15 minuta pre glavnog obroka (sok se ne pije najmanje sat vremena nakon konzumiranja čvrstog obroka da se ne bi poremetio proces varenja).

Za post na sokovima ne važi pravilo od najmanje pet sati pauze između obroka, već se sokovi mogu piti kad god osoba poželi, obično na svakih sat ili sat i po vremena, i u količini koju želi, iako su uobičajene doze 2,5 dl. Sokovi se mogu razblažiti sa vodom ili se mogu piti nerazblaženi odmah nakon ceđenja. Piju se polako, gutljaj po gutljaj, tako što se svaki gutljaj prethodno kratko promulja u ustima i pomeša sa pljuvačkom, a zatim proguta. Najbolje je da se sokovi piju odmah nakon što se iscede, a ne da stoje dugo nakon ceđenja, jer se brzo kvare.

Sokovi mogu da budu na bazi voća ili povrća. Ponekad se u sok od povrća može dodati neko kiselo voće (kao jabuka), ili se u sok od voća može dodati zeleno bilje(kao blitva, spanać, kopriva i dr).

Nakon posta na sokovima, potrebno je preći na konzumiranje sirove biljne hrane.Tokom posta na sokovima i konzumiranja sirove biljne hrane potrebno je uzimati i određene biljne tinkture, specijalno pripremljene za određenu vrstu bolesti, koje ubrzavaju proces ozdravljenja i izlečenja.

Dejstvo tinktura neće imati veliki efekat ako se ne primeni kompletan program lečenja. Tinkture su koncentrisani biljni ekstrakti koji imaju mnogo jače dejstvo nego čajevi. Tinkturama se može dodati sok od trave mladog ječma i mlade pšenice, koji imaju veliku hranljivu vrednost i snažno terapeutsko dejstvo.