Prevare, trikovi i obmane kojima se služi zvanična medicina

Jedna je ona koja nam predstavlja modernu medicinu u lepom svetlu i čije poruke svakodnevno dopiru do javne svesti putem mnogobrojnih medija. Medjutim postoji i druga strana medalje – istinita, koja je dostupna samo onima koji su upoznati sa unutrašnjim delovanjem ovih velikih sistema.

Kada ljudi čuju o naučnim informacijama koje opravdavaju radikalnu promenu ishrane u korist biljne hrane, često ne mogu da veruju u ono što čuju. “Ako je sve što kažete tačno”, pitaju se oni, “zašto nisam ranije čuo za to? U stvari, zašto obično čujem suprotno od onoga što vi govorite: da je mleko dobro za nas, da nam je potrebno meso da bismo dobili proteine i da su za rak i srčana oboljenja potpuno odgovorni geni?” Ovo su opravdana pitanja, a odgovori predstavljaju suštinski deo ove priče. Međutim, da bismo došli do ovih odgovora, verujem da je potrebno da znamo kako se informacije stvaraju i kako stižu do javne svesti. Kao što ćete videti, veliki deo određuje Zlatno pravilo: onaj koji ima zlato određuje pravila.

Postoje moćne, uticajne i neverovatno bogate industrije koje mogu da izgube ogromnu količinu novca ako ljudi počnu da prelaze na biljnu ishranu. Njihovo finansijsko zdravlje zavisi od kontrolisanja onoga što javnost zna o ishrani i zdravlju. Kao i bilo koje dobro poslovno preduzeće, ove industrije čine sve što je u njihovoj moći kako bi zaštitile svoj profit i svoje akcionare. Mogli biste da pomislite da industrije potajno plaćaju naučnicima da “podese podatke”, podmićuju državne zvaničnike ili vrše nelegalne aktivnosti. Mnogi ljudi vole senzacionalističke priče. Međutim, moćni interesi koji održavaju “status kvo” obično ne vrše nelegalne poslove. Oni ne plaćaju naučnicima da “podešavaju podatke”.

Ne podmićuju izabrane zvaničnike niti vrše prljave tajne pogodbe.  Situacija je daleko gora. Celokupan sistem – vlada, nauka, medicina, industrija i mediji – daju primat profitu nad zdravljem, tehnologiji nad hranom i zbrci nad jasnošću. Najveći deo (ali ne sasvim) zbrke vezane za ishranu se stvara na legalne, potpuno vidljive načine i šire je dobronamerni ljudi koji ništa ne sumnjaju, bez obzira da li se radi o istraživanjima, političarima ili novinarima. Najštetniji aspekt sistema nije senzacionalan, niti će doći do velikog komešanja po njegovom otkriću. To je tihi neprijatelj koga malo ljudi vidi i razume.

Celokupan sistem stvara zbunjujuće informacije i razloge zbog kojih niste čuli poruku mnogih istraživanja ranije. “Sistem” problema se može posmatrati, u oblasti nauke, vlade, industrije i medicine, ali postoje slučajevi kada je skoro nemoguće razlikovati nauku od industrije, vladu od nauke ili vladu od industrije.

KOME VEROVATI?

Prevare, trikovi i obmane radi lične dobiti postoje koliko i sama istorija, i moda nijedna druga oblast našeg društva nije u većoj meri pogođena ovom nevoljom od oblasti zdravlja. Postoji veoma malo iskustava koja su tako lična i moćna kao ona kroz koja prolaze ljudi koji su prerano izgubili zdravlje. Sasvim je razumljivo da su oni spremni da veruju i pokušaju skoro bilo šta što bi moglo da im pomogne. Oni predstavljaju veoma ranjivu grupu potrošača.

Postoje neki ljudi na veoma uticajnim položajima u vladi i na univerzitetima koji deluju pod maskom naučnih “eksperata”, čiji je pravi posao da uguše otvorenu i iskrenu naučnu raspravu. Možda primaju značajnu ličnu nadoknadu za zastupanje interesa moćnih kompanija za hranu i lekove, ili možda imaju iskrene lične predrasude i skloni su gledištu koje je blisko kompanijama. Lične predrasude su jače nego što biste mogli da pomislite. Znam naučnike čiji su članovi porodice umrli od raka i koje ljuti pomisao da je moguće da su lični izbori, kao što je ishrana, mogli da imaju ulogu u smrti njihovih bližnjih.

Takođe, postoje naučnici za koje je ishrana bogata mastima i namirnicama životinjskog porekla na kojoj su i sami svakog dana jednostavno ono za šta su u mladosti naučili da je zdravo; njima se sviđa ta navika, i ne žele da se promene. Većina naučnika predstavlja časne i inteligentne osobe posvećene potrazi za opštim dobrom, a ne za ličnom koristi.

Međutim, postoji manji broj naučnika koji su spremni da prodaju svoju dušu onome ko najviše plati. Njih možda ima mali broj, ali njihov uticaj može biti ogroman. Oni mogu da pokvare dobro ime ustanove čiji su deo i, što je značajnije, mogu da stvore veliku konfuziju u javnosti, do te mere da se ne zna šta je šta. Možete da uključite TV i da jednog dana vidite stručnjaka koji hvali hamburgere iz Mekdonaldsa, a da zatim istog dana u časopisu pročitate da bi trebalo da jedete manje crvenog mesa bogatog mastima kako biste se zaštitili od raka. Kome verovati? Ustanove su takođe deo mračne strane nauke.

Komiteti kao što su Komitet za informisanje javnosti o ishrani i Američki savet za nauku i zdravlje formiraju jednostrane panele i komitete i ustanove koje su zainteresovanije za promovisanje svog gledišta nego za otvorenu raspravu o naučnim istraživanjima. Ako Komitet za informisanje javnosti o ishrani kaže da ishrane sa malo masti predstavljaju prevare, a Nacionalna akademija nauka kaže suprotno, ko je u pravu?

Pored toga, ova zatvorenost u nauci se širi na čitave sisteme. Američko društvo za borbu protiv raka nije jedino koje je otežavalo život AICR-u (Američki Institut za Istraživanje Kancera). Kancelarija za informisanje javnosti Nacionalnog instituta za proučavanje raka, Harvardski medicinski fakultet i nekoliko drugih univerziteta sa medicinskim fakultetima su bili veoma skeptični u pogledu AICR-a i, u nekim slučajevima, otvoreno neprijateljski. Neprijateljstvo medicinskih fakulteta me je isprva iznenadilo, ali kada se Američko društvo za borbu protiv raka, veoma tradicionalna medicinska ustanova, takođe uključilo u sukob, postalo je očigledno da oni u stvari predstavljaju “medicinski establišment”.

Zver nije ozbiljno prihvatila ideju o ozbiljnoj vezi između ishrane i raka ili, što se toga tiče, skoro bilo koje bolesti. Velika medicina u Americi se bavi biznisom lečenja bolesti lekovima i operacijama nakon što se simptomi pojave. To znači da ste mogli da uključite TV i vidite kako Američko društvo za borbu protiv raka ne pruža nikakvu podršku ideji da je ishrana povezana sa rakom, a zatim da pročitate novine i vidite da Američki institut za istraživanje raka kaže da ono što jedete utiče na vaš rizik od dobijanja raka. Kome da verujete?

Samo neko ko je upoznat sa unutrašnjim delovanjem sistema može da napravi razliku između iskrenih stavova zasnovanih na nauci i neiskrenih, sebičnih stavova. Ja sam dugo radio unutar sistema, radeći na najvišim nivoima, i video dovoljno da mogu da kažem da nauka ne predstavlja uvek iskreno traganje za istinom kako mnogi veruju. Prečesto uključuje novac, moć, ego i zaštitu i postavljanje ličnih interesa nad opštim dobrom. Nije potrebno puno, ako uopšte, nezakonitih delovanja. Ne uključuje velike isplate koje stiču na tajne bankovne račune ili privatne detektive u zadimljenim hotelskim hodnicima. To nije holivudska priča; to je samo svakodnevna nauka, Vlada i industrija u Sjedinjenim Državama.

„NAUKA“ INDUSTRIJE

Na šta svaki čovek troši novac nekoliko puta svakog dana? Na jelo. Nakon celog života jedenja, šta svi radimo? Umiremo – proces koji obično uključuje velike troškove dok pokušavamo da ga što duže odložimo. Svi smo potrošači gladi i smrti, pa se tu puno novca troši i zarađuje.

Zbog toga su industrije hrane i zdravlja u Americi među najuticajnijim organizacijama u svetu. Prihod ovih kompanija koje proizvode hranu i zdravlje je zapanjujuć. Mnoge pojedinačne kompanije za proizvodnju hrane imaju godišnje prihode od preko 10 milijardi dolara. Kraft ima prihode od približno 30 milijardi dolara godišnje. Kompanija Danone Group, me|unarodna kompanija za proizvodnju mlečnih proizvoda sa sedištem u Francuskoj, ima prihode od 15 milijardi dolara godišnje.

Naravno, tu su i velike kompanije koje se bave brzom hranom. Mekdonalds ima prihode od više od 15 milijardi dolara godišnje, a kompanija Wendy’s International ima prihod od skoro 3 milijarde dolara godišnje. Ukupni troškovi na hranu, uključujući hranu koju kupuju pojedinci, vlada i preduzeća, premašuje 700 milijardi dolara godišnje.
 

Masivna kompanija za proizvodnju lekova Pfizer je 2002. godine imala prihod od 32 milijarde dolara, dok je kompanija Eli Lilly & Co. zaradila preko 11 milijardi dolara. Kompanija Johnson and Johnson je prodajom svojih proizvoda zaradila preko 36 milijardi dolara. Nije preterano reći da se preko bilion dolara svake godine troši na ono što odaberemo da jedemo i kako da lečimo bolest i poboljšavamo zdravlje. To je puno novca.

Postoje moćni igrači koji se takmiče za vaše dolare za hranu i zdravlje. Pojedinačne kompanije, naravno, čine ono što mogu da bi prodale što više svojih proizvoda, ali postoje i industrijske grupe koje rade na povećanju opšte potražnje za svojim proizvodima. Nacionalni savet za mlečne proizvode, Nacionalno udruženje za promociju mlečnih proizvoda, Međunarodno udruženje za uzgajanje mladica, Američki institut za meso, Udruženje obrađivača južnog voća sa Floride, i Ujedinjeni proizvođači jaja predstavljaju primere takvih industrijskih grupa.

Ove organizacije, koje deluju nezavisno od bilo koje pojedinačne kompanije, imaju značajan uticaj – najmoćnije među njima imaju godišnje budžete od nekoliko stotina miliona dolara. Ove kompanije i udruženja za proizvodnju hrane koriste sve moguće metode kako bi poboljšali potražnju za njihovim proizvodima i povećali svoje tržište. Jedan od načina da se to ostvari je iznošenje tvrdnji da proizvodi koje prodaju obezbeđuju hranljive koristi. U isto vreme, ove kompanije i udruženja moraju da zaštite svoje proizvode od tvrdnji da su nezdravi. Ako je proizvod povezan sa rakom ili nekom drugom bolešću, profiti i zarade će ispariti. Zbog toga se u interesu biznisa mora tvrditi da su njihovi proizvodi zdravi ili, da, u najmanju ruku, nisu štetni za vas. Pri ovom procesu, “nauka” o ishrani postaje “biznis” marketinga.