- Saznajte više
-
by cpm
Moramo da skoncentiršemo dobar deo naših preventivnih napora na decu i adolescente iz većeg broja razloga:
1. Lakše je da mladi ljudi nikada ne počnu da puše nego da se odviknu kada jednom postanu zavisnici.
2. Što ranije osobe počnu sa pušenjem, to su više godina izložene štetnim efektima duvana,
i to je veći rizik od ozbiljnih bolesti.
3. Pušenje ima trenutne fizičke i društveneefekte koji potkopavaju zdravlje, umanjuju sposobnosti i slabe poslovne mogućnosti.
4. Industrija duvana aktivno cilja na mlade ljude kao svoju nadu za budućnost zato se moramo aktivno skoncentrisati na tu starosnu grupu kako bismo im pomogli da odrede sopstvenu budućnost.
5. Ako stvarno verujemo u prevenciju, započećemo sa grupom koja još uvek nije stekla naviku – to je najbolji način da se zdravstveni rizici od pušenja umanje na najmanju moguću meru.
Sve u svemu, od 3.000 mladih ljudi koji danas započnu sa pušenjem, najmanje 750 njih će prevremeno umreti od neke bolesti povezane sa pušenjem.
Štaviše, svaka od tih 750 žrtava će u proseku izgubiti 21 godinu života. To predstavlja cifru od 15.750 izgubljenih godina života – što predstavlja 5 do 6 puta veću cifru u odnosu na broj saobraćajnih nesreća i ubistava zajedno. Opasnosti od pušenja u mladosti nisu samo u vezi sa štetama koje nanosi niz otrovnih hemikalija u duvanskom dimu.
Mnogi stručnjaci gledaju na duvan kao na “kapiju za narkotike”. To znači da pušenje (i drugi oblici upotrebe duvana), često otvaraju vrata upotrebi zabranjenih narkotika kasnije. Istraživanje ukazuje da će deca koja koriste duvan verovatnije nastaviti i koristiti alkohol, marihuanu, a zatim i druge zabranjene narkotike.
Najbolja je prevencija bolesti nasuprot njihovom lečenju nakon što su nastali problemi.
Najbolji način da se spreči bolest prouzrokovana pušenjem je da se na prvom mestu pomogne osobi da izbegne zavisnost od nikotina. Ta činjenica nije zaboravljena u zajednici zdravstvenih radnika. U svakom slučaju, postoje naznake da možda gubimo rat. Novije statistike ukazuju da je pušenje među starijim srednjoškolcima u porastu, penjući se sa 17% na 22% za 4 godine.
Više od tri miliona američke dece ispod 18 godina starosti su redovni korisnici duvana. Više od dva miliona drugih aktivno eksperimentišesa proizvodima duvana.
Roditelji koji puše su takođe jedan faktor koji utiče da deca počnu da puše. Roditelji predstavljaju uzor bez obzira da li to oni uviđaju ili ne. Mnoga istraživanja ukazuju da su roditelji koji puše najsnažniji faktor u predviđanju da li će dete pušiti ili ne. Ovaj efekat uzora je naročito značajan kod mlađe dece. Deca mogu da dobiju poruku od svojih roditelja da je pušenje prihvatljivo, i da je to opravdan način za rešavanje stresa ili dosade. Ovaj stav naglašava da roditelj koji ostavlja naviku pušenja predstavlja najznačajniju strategiju za sprečavanje upotrebe duvana od strane svoje dece.