U sladoledu kao poslasticu uz antifriz dobijate i otrov za vaške!

Sezona sladoleda je u jeku, a ova poslastica je dugo bila omiljeni desert u Americi. No, jeste li nekad primetili da se mrlje od sladoleda stvrdnu i ne mogu da se operu vodom? Možda je u pitanju neki ne baš naivni sastojak u sladoledu. Proizvođači sladoleda nisu obavezni da na proizvodima istaknu aditive koji se koriste. Zbog toga su mnogi sladoledi u celosti napravljeni od veštačkih sastojaka. Proizvođači sladoleda nam nude proizvode raznih ukusnih aroma, ali da li su oni dobri za jelo.  Donald J. Braun, iz Saveta za prirodna istraživanja u Sijetlu, državi Vašington, utvrdio je koje se hemikalije koriste u proizvodnji sladoleda kao zamena za prirodne arome, kao i boje i emulgatori. Bilo ih je više od sto.

Ne postoji ni jedan ukus sladoleda koji nema hemijsku zamenu. Neke od veštačkih aroma su dovoljno jake da izazovu oštećenja jetre, bubrega i srca!

Benzil acetat je sintetička hemikalija koja je deo arome jagode. Ova supstanca može da izazove povraćanje i proliv, i ona je takođe rastvarač nitrata.

Etil acetat koriste mnogi proizvođači za dobijanje arome ananasa. Ova supstanca može da izazove oštećenja jetre, bubrega i srca.

Peperonal se koristi umesto vanile i ova hemikalija se koristi za ubijanje vaši.

Vanilin je hemikalija koja se takođe koristi u dobijanju arome vanile, a proizvodi se od pulpe drveta i nema veze sa plodom vanile.

Amil butirat zamenjuje prirodnu aromu vanile i takođe se koristi kao rastvarač za uljane boje.

Aldehid C17 koristi se za dobijanje arome višnje i to je zapaljiva tečnost koja se koristi u anilinu (bozbojnoj, otrovnoj uljanoj tečnosti koja je derivat benzena), bojama, plastici i gumi.

Butiraldehid se koristi u sladoledu sa ukusom lešnika i jedan je od sastojaka gumenog cementa.

Dietil glikol je ista hemikalija koja se koristi u antifrizima i razređivačima farbe i pošto je jeftina, koristi se u sladoledu kao emulgator umesto jaja. Dovoljno je otrovna da prouzrokuje oštećenja jetre i bubrega.

Što se tiče veštačkih boja, proizvođači sladoleda mogu da upotrebljavaju bilo koju od onih na listi FD&C. Poslednjih godina veliki broj boja je zabranjen, jer su laboratorijski testovi pokazali da prouzrokuju rak. Možda je prisustvo otrovnih sastojaka od malog značaja u proizvodnji razređivača za farbe, ali je veoma bitno kad se nalaze u hrani.

Antifriz kao „poslastica“

Prosečan Amerikanac pojede 24 kg sladoleda godišnje, prema istraživačima Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu. Sledeći put kad poželite primamljivi banana split, setite se mešavine rastvarača ulja i nitrata, antifriza i insekticida za vaši i neće vam izgledati toliko ukusan. Imate izbora: da kupite sladoled koji je napravljen bez veštačkih aditiva (napomena priređivača ovog teksta za internet: takvih nema u Srbiji!), ili da ga sami napravite.