• 72
  • 0

Rasa je kojoj preti izumiranje. Agroekonomisti kažu da nema ekonomske računice, a ljudi koji je uzgajaju i pokušavaju spasiti od nestajanja kažu da je gaje iz ljubavi. Očuvati od nestanka srpsku Žuju predstavlja skup hobi.

Ima samo oko 1000 ovaca na potezu oko Deliblatske peščare, ne uzimajući u obzir granicu, računajući grla i u našoj zemlji i u susednoj Rumuniji.
 

Prvo što pada u oči kad se pogleda ova ovca jesu vrlo specifični rogovi i svakako boja ovce koja joj je dala ime. Vidljive je žute boje, Žuja, a spomenuti rogovi su kao kod antilope, pravorogovi okrenuti na gore. Rogovi su teški gotovo koliko i ovan, a veliki i do metra kod nekih grla (u proseku kod ovna 50 cm, a kod ovce oko 30 cm).

U Mađarskoj se gaji slična rasa, istog imena Račka ovca, ali je druge boje, crna ili bela. Svakako se nastoji očuvati ova domaća rasa koja kao oni kažu predstavlja prvu kariku u lancu od divlje ovce, bez ikakvog uplitanja nauke u njen uzgoj, posebno ne genetskog inžinjeringa. Potrebno je odgajiti bar 1500 grla ove ovce da ne bi izumrla rasa.

Osnovana su i razna udruženja koja se svojim angažovanjem trude da pomognu očuvanju ove rase ovaca, jedno od njih je Farmer Plus i aktivno je na tom području. Svakako preporučuju majski Karneval cveća u Beloj Crkvi kao manifestaciju od značaja za njihov kraj, u kojoj učestvuju i uzgajivači ove autothone rase, izlažući svoje najreprezentativnije primerke i na taj način agitujući u korist banatske vitoroge ovce. Postoji i udruženje Kriska koje pomaže očuvanju ove autothone rase tako što pomaže uzgajivačima prilikom plasmana mleka, sira i vune koje daje ova ovca.

U Kovinu postoje tri stada,od ukupno 300 ovaca ove rase u vasništvu jednog uzgajivača. Sitna je, teži samo 60 kg, čak su i lakše, visina grebena ovnova je 57cm, dok kod ovaca ta visina iznosi 50cm i skromnih zahteva u pogledu držanja i ishrane. Izdržljiva je. Kvalitet vune je varijabilan, postoje oni koji tvrde da je skroz zadovoljavajuć. Randman vune je 38-65%.

Napasa se po pašnjacima Deliblatske peščare od proleća do zime, a jedino je potrebno osigurati seno za njenu ishranu tokom zime i manju količinu zrnaste hrane pred parenje . Na ispaši se snalazi i u toku velikih letnjih suša kad na pesku bude ono malo trave. Njena jagnjad je lakše težine i to je takođe jedan od razloga protiv njenog uzgoja od strane ekonomskih stručnjaka, ali uzgajivači ove autothone rase argumentovano tvrde da svu jagnjad uspevaju prodati i to po ceni od 2 evra po kilogramu.

Država je odgajivačima subvencionisala: 4000,00 dinara/grlu, 2400,00 dinara za genetski resurs i 30,00 dinara/kg vune.
S obzirom da bi uz očuvanje ove autothone rase ovo mogao biti i vid organske proizvodnje trebalo bi podsticati uzgajivače ove rase i osigurati vetar u leđa njihovoj ljubavi prema Rackoj, srpskoj ili vitorogoj žuji. Svoj doprinos očuvanju ove autothone rase ovaca dao je i beogradski zoovrt gde je moguće videti ovu ovcu.

Ovde mozete da kontaktirate ljude koji drze ove zivotinje i tako ostvariti  neki dogovor i saradnju:
Saša Radojević; Kovin; tel.  063/447-915
Peter Guljaš; Guljaš Čarda (kod Palićkog jezera); tel: 065/966-3330

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *