• 36
  • 0

Američki hirurzi su obavili oko 690.000 histerektomija (hirurško otklanjanje materice) u 1979.godini. To je sumnjivo, da jedna od pet njih može biti opravdana kao klinički neophodna na osnovu životno – ugrožavajućih medicinskih potreba. To znači da je više od pola miliona trpelo operaciju iz razloga koji su u najboljem slučaju neozbiljni a u najgorem slučaju sumnjivi.

Primena histerektomije u preventivne svrhe slično je isterivanju miševa podmetanjem požara u kući. Postoje manje opasni načini da se spreči začetak bolesti a uklanjanje materice kako bi se sprečila pojava raka nema nikakvog smisla. Manje su šanse da žena umre od raka materice, nego nakon obavljene histeretomije. Da ponovim još jednom, bolest je manje smrtonosna od leka koji nudi Moderna medicina.

U jednom periodu histerektomije su obavljane uglavnom kada je bio prisutan rak – situacija opasna po život. Danas samo 20% histerektomije obave zbog indikacija na rak. Trećina njih se obavi zbog prisustva beningnih fibroidnih tumora na unutrašnjem zidu materice. 1 od svake 4 žee preko 25 godina starosti ima takve tumore  ali većina njih ne stvara probleme i nestaje sa početkom menopauze. Osim ako ne postoje simtomatični problemi zbog ovog tumora – kao što je ozbiljan bol ili krvarenje, na primer – ne postoji medicinsko opravdanje za odstranjivanje materice.

Večina histerektomija obavljena je kako bi se korigovalo istegnuće karličnih tetiva – stanje poznato pod imenom skliznuta materica. Pitam se koliko bi žena pristalo na operaciju iz ovog razloga da im je rečeno za najčešću adekvatnu alternativu – dobar pojas (steznik).

Čak su još neverovatnije histerektomije koje se obavljaju u cilju lečenja migrenskih glavobolja koje verovatno datiraju još iz mračnoh srednjevekovnog doživljavanja ženskih emocija
.

Koliko žena bi dozvolilo primeni histerektomije na sebi iz razloga koji nije opasan po život, ukoliko bi znale da je 1975.godine više od 1100 žena umrlo zbog ove operacije? Koliko njih bi rado pristalo da deli bedu sa 30% pacijenata koji zarade neku infekciju usled ove operacije ili sa 16% njih kojima je potrebna transfuzija krvi tokom operacije? Koliko žena bi uživalo zbog izloženosti dodatnoj opasnosti od infekcije hepatitisom putem transfuzione krvi ili od intravenozne opreme?

Da li bi žene namerno odabrale histerektomiju kao način steralizacije ako bi im bilo rečeno da je ta procedura 20 puta smrtonosnija od podvezivanja jajovoda? Da li bi prihvatile histerektomiju kao način za sprečavanje raka ako bi im bilo rečeno da je ovo dovoljan razlog i da im se odstrane obe dojke?

Ako ne postoji dovoljno vredan klinički razlog za ovo, da li bi žene dozvolile da im se odstranjuju jajnici i jajovodi? Mnogi ginekolozi to obavljaju rutinski, uz obavljenje histerektomije ne mareći mnogo za to što će njihove pacijentkinje patiti od tegoba prevemene menopauze. Oni smatraju ovaj nasumični pokolj prevencijom od raka, uprkos postojanja naučnog dokaza da ovo nema efekta na sprečavanje strašne bolesti.

Izvor: Kako lekari manipulišu ženama – dr Robert Mendelson

 

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *