- Uncategorized
-
by cpm
„Čopor pavijana, njih 30 do 40, trčao je ka nama. Nešto ih je očigledno bilo uplašilo, a uskoro smo videli i šta: dve krupne lavice“, priseća se Liza Holcvart. Jedna ženka pavijana je pokušala da se dokopa sigurnosti, ali je bila prespora i završila je u čeljustima velike mačke.
Lavica je zgrabila ženku pavijana, ne primetivši da ona u naručju drži mladunče.
Mladunče pavijana, staro manje od mesec dana, pokušalo je da nađe spas na obližnjem drvetu, ali je bilo premalo i bez snage da se popne.
Jedna od lavica je tada primetila malog neznanca i pošla da ispita situaciju.
Tada se dogodilo nešto neverovatno. „Mladunče je pokazivalo znake iscrpljenosti. Lavica ga je podigla čeljustima, bila je agonija posmatrati sudbinu te bebice – i ja sam isključila video kameru jer nisam mogla dalje da snimam tu scenu“, priseća se Liza Holcvart. Međutim lavica je uradila nešto potpuno neočekivano, neobično sažaljiva sa puno nežnosti i pažnje privukla je mladunče pavijana k sebi i svojim temom ga je grejala i štitila.
„A onda smo ostali u šoku. Mladunče se, instinktivno, u jednom trenutku uhvatilo za grudi lavice i pokušalo da sisa!“ kaže Liza Holcvart. Međuim šta se dogodilo, mladunče se potpuno prepustilo lavici, osetilo je nešto što je moglo da oseti samo kod svoje majke, a to je bila lubav i briga. Jer ni jedno mladunče u prirodi kada se nađe u opasnosti neće moći da jede ma koliko gladno bilo, međutim ovo pokazuje da mladunče nije bilo uplašeno.
Usledio je dramatičan preokret. Prišla su dva lava mužjaka, ali su ih lavice dočekale bukvalno na zub. Sada se pitanje postavlja, kako to da su ove lavice iako gladne zanemarile svoj plen i posvetile pažnju mladunčetu druge vrste, kako kada su one krvoločne životinje, kako to da se niotkuda stvaraju mužjaci i izazivaju neobičnu pometnju, to je zaista čuno znajući da nije bilo vreme parenja a da isto tako znamo hronologiju ishrane kod lavova, ko ih je onda poslao?
Ali ne samo to, kako možemo objasniti da je tata pavijan, sve vreme strpljivo čekao na obližnjem, ogoljenom drvetu, očigledno s namerom da spasi bebu, ko mu je rekao da čeka, zar nije trebalo da instinktivno pobegne i ostavi mladunca znajuću da mu preti smrt. I sada se dešava prava predstava, koja ja mogla da bude samo vođena od Onog Ko je iznad svih ovih bića, nekim ko ima vlast i moć da zapoveda i vodi događaje. Odjednom mužjaci lavovi su izazvali haos u mačijem čoporu, što je ukazalo šansu heroju koji se sjurio niz stablo, zgrabio mladunče i još brže se s njim vratio visoko u grane! Sve je bilo tako fino podešeno, komad predstave se desio veoma brzo i planirano.
Beba je bila u sve lošijem stanju zbog afričke vreline i tata pavijan je hitno morao da je odnese u hlad. Posle izvesnog vremena je i uspeo, zahvaljujući svojoj neverovatnoj hrabrosti, ali i želji lavova da se i sami sklone sa sunca. Pojurio je i našao spas u zelenoj krošnji obližnjeg drveta. Mladunče je bilo živo i napokon sigurno u naručju svog oca.
Odkuda tolika nadprirodna hrabrost ovog pavijana, da se probije između dve lavice i uzme mladunče koje je po svim zakonima evolucije trebalo da je već mtrvo. Odkuda mu informacija da treba da čeka, kako to da lavice mogu da osećaju tugu, sažaljenje i ljubav u isto vreme kad su one samo životinje. Ko je poslao mužjake da prizovu uzbunu kao za vreme operacije „Gedeonov mač“ opisanoj u Bibliji. Zaista na ova pitanja ako smo ateista nikada nećemo moći odgovoriti, ali ako znamo da postoji Tvorac koji se brine za svako stvorenje, iz koga je sve poteklo i koji je sve stvorio, onda nam nije teško da zaključimo da je ovo bila samo predstava ne bi li čovek zemaljski naučio nešto iz nje.
„Posle svega, mali pavijan će zauvek ostati inspiracija za mene. Ali i podsećanje da život uvek visi o koncu. Koliko god pokušavali da kontrolišemo njegov ishod, sve što možemo je da živimo u trenutku“, kaže Liza Holcvart.
