- Uncategorized
-
by cpm
Neke niže biljke su nevidljive golim okom, pa o njima običan čovek nema jasnu predstavu i u biljke obično ubraja više biljke, ćiji je organizam jasno izdiferenciran na koren, stabli i listove, a u fazi razmno žavanja se javljaju cvetovi, semenke i plodovi.
Biljke su životni saputnici čoveka od kojeg on ima neprocenjive koristi.Od uvek je postojanje ljudskog roda zavisilo od postojanja biljaka, koje mu stvaraju kiseonik za disanje, troše ugljendioksid, sintetišu u hloroplastima, šećere, proteine, lipide, ulja, vitamine, enzime, alkaloide i druge lekovite supstance.
Biljke, životinje i ljudi predstavljaju živi deo prirode i imaju potpuno jednaka prava sa gledišta bioetike, na životnu sredinu,odnosno geografski prostor i ekološke faktore staništa: sunčevu svetlost, vodu, čist vazduh, zemljište i hranu.
Ako čoveka definišemo kao biološko, ekološko, sociološko i psihičko biće, a biljke samo kao biološka, ekološka bića, primećujemo da već iz same definicije proizilazi privilegovanost čoveka u odnosu na biljke. Ona se ispoljava kroz moć govora, razmišljanja, planiranja, pisanja i kulturnog nasleđivanja. Čovek kao društveno biće nasleđuje društvene vrednosti kao što su tradicija, običaji, kultura, nauka i druga ljudska znanja i umeća.
Nasuprot tome biljke se u svom opstanku prilagođavaju uslovima spoljašnje sredine, na primitivan način, preko neposrednih uticaja i reakcija na promene faktora spoljašnje sredine.
Racionalnom primenom svojih sposobnosti, moći svesnog rasuđivanja, planiranja, čovek je smislio i napravio niz aparata i instrumenata, kojima može moćno delovati na živu prirodu.
Čovek danas predstavlja apsolutnog moćnika u odnosu na biljke, ali bi kao svesno i radno, stvaralačko biće, morao da formira oblik svesti koja će u njemu razvijati potrebu za korektnim odnosom prema biljkama i životinjama i uopšte prema prirodi i u okviru svoje etike precizira bioetiku.
Mada nam nije namera da ovde fomulišemo kompletnu bioetiku, možemo dati njene osnovne elemente u pozitivnom i negativnom kontekstu.
Bioetički je da:
čovek treba da ima human odnos prema svim biljnim vrstama bez obzira od stepena korisnosti za njega, jer je svaka vrsta korisna na određen nečin(tako npr. i korovske biljke proizvode kiseonik za čoveka, troše ugljen dioksid, talože prašinu na vazduh i prečišćavaju vazduh).;
– biljne organizme shvatiti kao žive sisteme sa tri btine životne karakteristike:
– ishrana biljaka(promet materije i energije),
- razmnožavanje i rast biljaka
- nadraživost biljaka faktorima spoljašnje sredine – reakcija biljke
Nemoralno prema biljkama je:
– kad u vreme jekih suša ne dodaje vodu kopnenim biljkama ukorenjenim u zemljište ili onemogućava pristup kiseonika korenu, u sličaju zbijenosti i veluke vlažnosti zemljišta;
– kada biljke rastu na siromašnim podlogama bez mineralnih materija, posebno azota, ako se ne dodaju organska đubriva;
– držati ih u odsustvu sunčeve svetlosti i uskraćivati im svetlost kao prirodni dar, pri čemu se biljke muče, ubrzano rastu bez formiranja mehaničkih tkiva;
– biljkama otkidati zelene listove i terminalne vrhove, jer time gube moć stvaranja hrane i odavanja vodene pare(hlađenje);
– izlagati ih dejstvu radioaktivnog zračenja, zalivati ih zatrovanim otpadnim vodama, pesticidima, naftom, fenolima, deterdžentima i drugim zagađivačima.;
– sprečavati oprašivanja, uništavanjem insekata, kastriranje prašnika i tučkova u dvopolnom cvetu.;
– nepružanje zaštite u slučaju izuzetno niske temperature;
– bacanje semenki i plodova na asfaltne površine;
– ne lečiti biljke u slučaju bolesti izazvane mikroorganizmima;
– posipanje listova i plodova hranljivih biljaka, otrovnim hemijskim jedinjenjima(defolijantima), u cilju dobijanja prinosa velikih razmera, za sebe ili prodaju;
– nemoralno ih je masovno seći iz tradicionalnih razloga;
– svesno izazivanja šumskog požara;
– vezivati žičane stege oko stabla koja sekundarno debljaju i guliti koru i oštećivati kambijum;
– drveću u gradskim parkovima ne obezbeđivati ekološki optimalne uslove;
Biljka je živo biće, imajmo obzira prema njoj kao prema najdražoj osobi ili kućnom ljubimcu i kada beremo biljke za čaj ili hranljivi obrok, ostavimo uvek nekoliko primeraka da produže vrstu i opstanak.
