Porodica koja živi od organske proizvodnje

Međutim, Nada Letić se seća devedesetih godina kada su suprug i ona odlučili da napuste grad. Kako kaže, nisu se pokajali.

Na samom početku, povrće su gajili po organskim principima i samo za svoje potrebe, a danas je to njihov posao, od koga pristojno živi njihova tročlana porodica.

Zaokružili su sistem proizvodnje. Na oko tri jutra oranica pod otvorenim nebom gaje žitarice, koje služe za ishranu živine.

Stajnjakom đubre plastenike koji su na površini 3.000 metara kvadratnih, sa smenom od tri biljne kulture u toku godine, pa se može reći da jedan plastenik predstavlja ekvivalent jedno jutro zemljišta.

Sam početak nije bio lak. Prelazak iz konvencionalne proizvodnje u organsku je period konverzije, a koliko će trajati zavisi od mnogo činilaca.

Trajanje konverzije, pre svega, zavisi od analize zemljišta i vode, ispituju se prvi plodovi na sadržaj pesticida, ali ono što je sigurno je to da se na parcelama koje su u blizini saobraćajnica, kao i velikih zagađivača, ne može organizovati organska proizvodnja.

Pored sertifikovanog organskog semena, potrebno je planirati plodosmenu useva.

Kod Letića se mogu naći i retke biljne vrste, kao matovilac, crvena slačica, reckava salata, bejbi kineski kupus i druge.

Povrće prihranjuju fermentisanom koprivom, štite ga sodom bikarbonom, domaćim sapunom, bakrom i sumporom, samo u određenom periodu.

Protiv virusa sa bore belim lukom i ljutom paprikom, a u zaštiti im pomažu i biljke saveznici koje se međusobno štite, kao luk i šargarepa, kupus i paradajz, eterične biljke.

Međutim, najvažnija je preventiva i da se na vreme spreči pojava bolesti i štetočina, a to podrazumeva mnogo rada.

Ekonomske isplativosti ima u organskoj proizvodnji, uprkos tome što donosi manje prinosa od konvencionalne.
 

Izvor