Put do biznisa prekriven laticama ruža

To je zato što se čovečanstvo oslanja na jedan nestabilan sistem, na sistem koji je morao da se uruši, a to je sistem gde roditelji uče decu „Uči sine da ne bi radio“ to je potpuno pogrešan način vaspitavanja dece koji se uvukao u naše porodice sredinom prošlog veka kroz sistem medija. 

Na jugu Srbije ne uspeva samo voće i povrće – Dejan Jovanović iz Vrtogoša je dokaz. Izvozi 70 odsto proizvodnje sa četiri hektara i zasađenih 200.000 ruža. Ima i tri plastenika.

Umesto voća i povrća, čija proizvodnja dominira na jugu Srbije, mladi školovani poljoprivrednik Dejan Jovanović (35) iz sela Vrtogoš odabrao je ruže i – nije se pokajao. Biznis od ruža „procvetao“ je zahvaljujući napornom radu, pa sada izvozi čak 70 odsto proizvodnje na četiri hektara.

Dejan je završio Poljoprivredni fakultet u Beogradu i vratio se u rodni kraj. Priznaje da i nije bio neki zaljubljenik u cveće, ali danas voli svoj posao više od svega. Najveći je proizvođač ruža na jugu i jedan od najuspešnijih u Srbiji.

– Posao sam zajedno sa prijateljem Srđanom Nikolićem započeo 2008. godine u rodnom selu. Na fakultetu me je zanimala proizvodnja voća, ali sam se kasnije opredelio za ruže. Uz neveliki početni kapital od oko 3.000 evra, počeo sam posao sa 15.000 sadnica – započinje priču ovaj mladić.

Priznaje da se suočio sa skepticizmom. Svima je bilo čudno što neko želi da proizvodi cveće, a ne hranu, ali danas mnogi poljoprivrednici, čak i oni stariji od njega traže savet.

U izvoz idu najviše sadnice, ali i rezano cveće, posebno crvene ruže, mada se traže i bele, ali i druge boje nađu svoje mesto. Žute ruže najbolju prođu imaju na domaćem terenu. Zanimljivo je da za žutim ružama vlada interesovanje uglavnom u vranjskom kraju, koje zbog čuvene narodne pesme „Vranje žuto cveće“.

Proizvodnja je rasla iz godine u godinu, i to progresivno, najpre na 70.000 sadnica, pa 120.000, dok je ta brojka sada na vrhuncu, kada ima zasađenih 200.000 ruža, gotovo svih boja.

– Moji roditelji su se ranije bavili poljoprivredom, imali mašine i njive. Posao sam usavršavao i gotovo svu zaradu ulagao u poboljšanje proizvodnje. Danas ruže neproizvodim samo na otvorenom, već i u tri savremena plastenika – kaže Jovanović.