• 15
  • 0

Veliku turisti─Źka atrakciju celog ovog kraja predstavlja Specijalni rezervat prirode Uvac, sa kolonijom Beloglavog supa u kanjonu ove reke, na Uva─Źkom jezeru. Kanjon Uvca se nalazi na severnoj strani Pe┼íterske visoravni, ima povr┼íinu od 600 kvadratnih kilometara i nadmorsku visinu od 1100 metara. Specijalni rezervat prirode je stavljen pod za┼ítitu dr┼żave prevashodno da bi se o─Źuvala i razmno┼żila ova korisna, retka, najve─ça ptica koja ┼żivi u na┼íoj zemlji.

Na─Źin ┼żivota beloglavog supa, od iskona je privla─Źio pa┼żnju ljudi, a kao ─Źista─Ź prirode“ uvek je boravio u njihovoj neposrednoj blizini. Posmatraju─çi ga dok krstari nebeskim plavetnilom, ─Źovek je vekovima pridavao zna─Źaj njegovom savr┼íenom letu. Otuda verovanje kako sup mo┼że predvideti oluju, rasterati oblake, predosetiti nemile doga─Ĺaje.

Stari Grci i Rimljani, smatrali su ga svetom, bo┼żanskom pticom i prinosili mu ┼żrtve u nadi da ─çe im njegovo pojavljivanje ÔÇ×prore─çi“ ishode va┼żnih doga─Ĺaja. Egipatska boginja Mut, bo┼żanska majka, predstavlja se kao ┼żena koja nosi masku sa likom beloglavog supa. Na duploj kruni Donjeg i Gornjeg Egipta ÔÇ×pojavljuje“ se sa kobrom, simbolom Donjeg Egipta, na zagrobnoj masci Tutankamona.

Mut je predstavljena hijeroglifskim simbolom beloglavog supa. Na nekim prikazima supova glava je postavljena iznad ─Źela boginje, dok joj krila prekrivaju ramena. Svi egipatski faraoni nosili su ga na oprsnicama kao za┼ítitu od zala u velikim bitkama. Tako─Ĺe, mu┼żu boginje Mut – Amonu u ─Źast, jednom godi┼ínje, prino┼íena je ┼żrtva kojom su se supovi ─Źastili.

Vekovima, beloglavi sup je pratio pastire i stada. Zato je ─Źesto prikazivan i uz slovenskog boga Velesa, za┼ítitnika sto─Źara. Bio je simbol na pla┼ítovima, grbovima i zastavama srednjovekovne srpske vlastele Nemanji─ça, Mrnjav─Źevi─ça, Lazarevi─ça i Crnojevi─ça. To je najbolja potvrda kako je i u srednjem veku nebeski kralj bio prisutan na ovim prostorima.

Osim ─Źinjenice da je beloglavi sup le┼íinar, da ne lovi plen i ne tra┼żi ┼żrtvu, ve─ç se hrani uginulim ┼żivotinjama ─Źiste─çi prirodu, starom verovanju naroda kako je ÔÇ×sveta ptica“, doprinelo je i saznanje da nebeski kralj, zahvaljuju─çi svom jakom imunolo┼íkom sistemu, spre─Źava preno┼íenje sto─Źnih bolesti. U lancu ishrane ekosistema, njegova uloga je jedinstvena i nezamenljiva jer obavlja prirodnu recikla┼żu i ─Źisti prirodu od uginulih ┼żivotinja. Zato je ovaj ekolog cenjen svuda u svetu.

 

Let nebeskog kralja

Sve ┼íto ljudi saznaju o beloglavom supu jeste neizbe┼żna ÔÇ×posledica“ prvog susreta sa njim. Ono ┼íto tada naro─Źito impresionira jesu njegov let i veli─Źina. Impozantna! Raspon krila jedinke dosti┼że skoro 3 metra. To ga ─Źini mo─çnim leta─Źem ─Źiji let intrigira nau─Źnike, posebno aeronauti─Źare koji su saznanja o letu nebeskog kralja primenjivali pri konstrukciji letelica, padobrana i paraglajdera. Beloglavi supovi su visokoleta─Źi i na Balkanu lete do 3.000 metara. ÔÇ×Bele┼żeni“ su na Prokletijama iznad Karanfila i na Durmitoru nad Bobotovim kukom.

Obi─Źno lete do 2.500 metara – podno┼żja zone formiranja oblaka. Do ovih visina dopiru termali – topli vertikalni stubovi vetra (poput liftova) koje supovi koriste da bi se ÔÇ×popeli“ na ┼żeljene visine. Termali nastaju usled nejednake brzine zagrevanja vazduha iznad razli─Źitih tipova podloge (npr. vode i stene). Vazduh iznad kamena, br┼że se zagreva, pa po┼íto je lak┼íi, po─Źinje da se di┼że poput balona. Supovi ih lako pronalaze i di┼żu se zajedno sa njima bez mahanja krilima! Te┼żina ptice od oko 8 kg pove─çava parcijalni pritisak po jedinici povr┼íine krila, ┼íto stvara nove aerodinami─Źke mogu─çnosti.

Kada dostignu visinu od 2.500 metara, prestaju da kru┼że i prelaze na jedrenje. Gubitkom jednog metra visine otklizaju 11 metara. Ovako mogu preleteti do 18 km, ali obi─Źno pre─Ĺu oko 8, po┼íto ne lete pravo ve─ç kru┼że. Kada izgubivisinu sup nalazi novi termal koji mu omogu─çava dalji put. Zato brzo prelaze velika rastojanja, a najkra─ça izme─Ĺu dva termala, postaju putevi kretanja. Mada ovaj tip letenja koriste i neke druge ptice, ornitolozi tvrde kako su ga beloglavi supovi doveli do savr┼íenstva uz minimalan utro┼íak energije, a da pritom lete brzinom i do 60 kilometara na ─Źas.

Poput svakog kralja, i ovaj nebeski, spreman je na svakojake avanture. O tome najbolje svedo─Źi doga─Ĺaj od 29. novembra 1973. godine, kada se u zapadnoj Africi, iznad Abid┼żana, glavnog grada Obale Slonova─Źe, na visini od 11.274 metra (37.000 stopa), jedan putni─Źki avion sudario sa ÔÇ×velikom pticom“, koja je, tvrdili su piloti, pre┼żivela sudar i odletela!

Tragovi udara i zaostalog perja, nedvosmisleno su pokazali da je to bio beloglavi sup, odnosno njegov veoma bliski afri─Źki ro─Ĺak pegavi sup. Ovom neobi─Źnom avanturom nebeski kralj se u─Źvrstio na svom tronu, postaviv┼íi ubedljivi rekord u visini leta, koji je ikada zabele┼żila jedna ptica. Do tada, znalo se kako guske i ┼żdralovi prele─çu najvi┼íe grebene Himalaja (nadmorske visine od oko 8.850 metara).

I danas je enigma kako je sup dospeo na ovu ekstremnu visinu, gde je temperatura oko minus 57 stepeni Celzijusa (-70,6 Farenhajta), a vazduh izuzetno redak sa pribli┼żno 7 odsto kiseonika. Za ornitologa, dr Sa┼íu Marinkovi─ça, iz Instituta za biolo┼íka istra┼żivanja ÔÇ×Doktor Sini┼ía Stankovi─ç“ u Beogradu, mogu─çe obja┼ínjenje je da ga je, iznad uobi─Źajenih ruta od 3.000 metara, ponela vazdu┼ína struja, dok su se za hladno─çu i redak vazduh pobrinule njegove prirodne karakteristike.

Perje, po kome su ptice posebne u ┼żivotinjskom carstvu i koje im omogu─çava da osvoje vazdu┼ínu sredinu, ujedno je najbolji termoizolator koji trpi razliku temperature i do 80 stepeni. Kada je re─Ź o disanju na toj visini, ptice imaju vazdu┼íne kese koje omogu─çavaju da im skelet bude lak┼íi, pa u njima izvesno vreme zadr┼żavaju i vazduh koji ÔÇ×ponesu“ sa ni┼żih visina.

Dodaj komentar

Va┼ía e-mail adresa ne─çe biti nigdje objavljena. Obavezna polja su ozna─Źena sa *