Ukrašavanje vrta kamenjem – poučni saveti

Pri postavljanju kamenih zidova, pregrada, staza moramo se pridržavati nekih pravila. Kamenje koje primenjujemo u vrtu, mora biti oblikom i bojom slično okolnom kamenju koje se nalazi u prirodi ili je već ugrađeno u ograde, suvozidine ili stubove, a sve zajedno moramo uzeti iz neposredne okolice vrta. Kamen koji nam se dopao na nekom od putovanja možda je prekrasan, ali nikako ne pripada podneblju na kojem je sagrađena naša kuća.

Velike razlike u visinama i strme terene na zamenom području možemo popuniti izgradnjom i uređenjem lepe kamenjare, nekog zida od neobrađenog ili obrađenog kamena u obliku suvog zida (bez upotrebe vezivnog materijala poput cementnog morta), a možemo ga upotrebiti i kao pojedinačni element usklađen s opštim rešenjem oblikovanja. Kamenjar ćemo izgraditi samo u krševitom području, to jest u brdovitom i planinskom kraju. On dolazi uz suvozidine ili se naslanja na kakvu stenu, kamenu ogradu ili bilo kakav kameni objekt. Kamenjar ne sme biti smešten na sredini livade ili travnjaka, a vidik iza kamenjara mora biti zatvoren.

U gradskim vrtovima kamenjar je još zahtevniji, jer samo u posebnim i retkim slučajevima ne deluje kao uljez, kao nešto strano. Isto tako vrlo neuverljivo deluje kamenjar u ravničarskom kraju i usred ravne livade.

Da bi se napravio dobar kamenjar potrebno je znanje o njegovoj konstrukciji. Krivo se misli da je dovoljno nasuti humak zemlje i u njega poslagati kamenje, posaditi bilje i kamenjar je gotov. Najpre je potrebno označiti površinu na kojoj će se smestiti kamenjar. Nakon toga iskopati postojeći teren ispod te oznake u dubini od 40 cm, što zavisi od kvaliteta tla. U iskopani bazen treba nasuti tučanik ili krupni šljunak, koji će služiti kao drenaža. Na tučanik treba položiti foliju geotekstila, pa sloj krupnog peska. Tek onda pristupamo polaganju većih komada kamena, koji ne smeju strčati iznad terena, već moraju na njemu ležati. Stoga kamen polažemo, a ne usađujemo ga, on mora ležati stabilno na svom najširem delu.

Kada smo postavili najveće kamenje, možemo pristupiti delimičnom zatrpavanju plodnom zemljom, nikako zemljom od raznih dubokih iskopa, jer je takvo tlo mrtvo i neplodno. Kada smo nasipali taj deo, moramo nasip zaliti vodom kako bi se slegnuo. Nakon nekoliko dana možemo nastaviti s polaganjem manjih kamena, ali taj je pojam relativan, jer u kamenjar se ugrađuje veliko kamenje.

Sledi isti postupak zasipavanja zemljom, pa zalivanja i tako dok ne dobijemo željeni oblik, u kojem ne sme biti simetrije i ničim se ne sme naslutiti umešanost ljudske ruke. Ponekad iz kamenjara može izvirati voda ili pak u samoj kamenjari se može postaviti kakva posuda s vodom za napajanje ptičica. Dopunjavanje zemljom se vrši u više navrata sve dok se ona ne slegne do prirodne zbijenosti i prestane kliziti.

Tek se onda može pristupiti sadnji. Uz kamenje koje mora izgledati kao da je tu slučajno, dolazi i poneka prikladno odabrana biljka koja organski veže kamen s biljem kamenjare i biljem iz okolnog terena vrta. I moramo naglasiti osnovno i najvažnije oblikovno pravilo: ne radite male kamenjare koje izgledaju kao hrpice neukusa i neznanja. Kamenjar mora biti veliki, prostrani i dominantan dio vašeg vrta ali samo u područjima u kojima mu je mesto. Sve ostalo je igrarija i upropašteni prostor.

Druga je upotreba kamena kao pojedinačnog komada. Njega možemo uklopiti uz stazu, na mestima gde se događa neki prelaz ili ukrštanje staza. Kada ne želimo stvoriti preveliki kontrast između popločenih površina i travnjaka ili cvetnjaka, koristimo se kamenom ali uvek velikim komadima.

Pri njegovom postavljanju moramo voditi računa da se kamen polaže u iskopani deo terena, mora leći na širokoj strani, a nakon toga mora biti zasut zemljom na način da izgleda kao da raste iz nje. Ne smemo preterivati u količini tih pojedinačnih kamena, ali možemo ih grupirati po tri zajedno. Veći broj u grupi deluje neuverljivo i jednostavno nema smisla.

Kamen se koristi i za izgradnju zidova i ograda. Dobro odabran stil izgradnje zidova je taj koji zid spaja s okolnim terenom, a s kućom i ostalim građevinskim delovima estetsku povezanost u obliku i izboru materijala. Suvozidine predstavljaju pravilno složeno kamenje, a imaju poseban zadatak pa ne služe isključivo u ukrasne svrhe. Njime podupiremo kosine, ograđujemo pojedine delove vrta, nastavljamo ograde, a ujedno nam služe za estetsko uređenje vrta biljnim materijalom. Najbolje je primeniti prirodni lomljeni kamen, a manje prirodno deluje klesani kamen. Utore, pukotine i zglobove moramo izvesti čisto i zanatski pravilno.

Kad je zid sagrađen na vrh moramo ugraditi tako zvanu kapu zida – to su kamene ploče koje će štiti zid od vode i leda. Kapa daje čitavom izgledu dojam čvrstoće i solidnosti, dok se bez nje već nakon kratkog vremena suvozidine počne rastakati i ostavlja dojam zapuštenosti. Za suvozidine upotrebljavamo pljosnato sedimentno kamenje, a ležišta ispunjavamo glinom ili ilovačom bez kamenih primesa. Kamenje postavljamo što vodoravnije. Ležišta u vodoravnom položaju moraju biti povezana u neprekinute linije. Okomite fuge (utore) postavljamo tako da ne budu povezane već da se sasvim slučajno spuštaju na horizontale. Jačina i debljina kamena mora biti usklađena s visinom zida. Osobito kod niskih zidina ne smemo upotrebiti suviše glomazno kamenje i obrnuto, kod visokih zidina tražiti ćemo veliko kamenje, koje deluje statički solidnije. Ako želimo da suvozidine igraju ulogu mesta za sedenje, njena kapa mora biti od istog kamena ali obrađenog kao ploča. U tom slučaju visina zidića mora iznositi 45-50 cm.

U slučaju kada gradimo suvozidine koje će držati veću količinu zemlje, moramo celu njenu konstrukciju prilagođeno nagnuti prema silama pritiska – prema toj uzvisini.

U veće fuge u suvozidini možemo posaditi jastučaste sadnice višegodišnjih biljaka, ali i u tom slučaju se ne sme preterivati sa sadnjom i njenom gustoćom. I nakon sadnje zid mora ostati vidljivim, a ne sakrivati pod raznim penjačicama i drugim biljkama. Ovde je zid taj pravi dekorativni element, koji mora delovati svojom čistoćom i elegancijom. Za bilje postoje druga mesta na kojima će zelenilo doći do izražaja i gde će obaviti svoju funkciju na najbolji način.

Moramo paziti da ne gradimo suvozidine samo radi ukrasa i da na umetni način stvaramo razlike u visini. One moraju biti prirodni potporanj i delovati uverljivo. Prema razlikama u visini izgrađujemo i oblikujemo njihov izgled. Ako moramo u suvozidine iz nekog opravdanog razloga ugraditi stube, onda i one moraju biti iz istog materijala i na jednak način moraju biti obrađene. One moraju biti u potpunom skladu sa zidom. Kako u suvozidini tako i u stubama kamenje se ne sme nikako mešati ni po obliku ni po dimenzijama, a najmanje po geološkom sastavu.