Vukovi i njihovo osetljivo čulo mirisa

Na primer, ženku losa s mladuncima namirišu na udaljenosti većoj od 2,5 kilometra. Ako se uporede organi čula mirisa čoveka i vuka, kod vuka se u njima nalazi 50 puta više mirisnih ćelija nego u čovekovom nosu.

Osetljiv sloj formiran je tako da maksimalizuje njegovu površinu, a da zauzme što manji prostor. Kad bi se površina čitavog osetljivog sloja raširila, bila bi veličine razglednice.

Njuška vuka tako je formirana da vazduh s mirisima prolazi pored ćelija za miris s najvećim mogućim učinkom. Zdravom vuku, pored toga, njuška je uvek vlažna, jer vlažnost pomaže da ćelije beleže i tragove mirisa, a vuk na taj način može da analizira veću količinu mirisnih informacija.

Vuk uspeva da namiriše potencijalni plen zahvaljujući izuzetno osetljivom čulu, čak i kad svoju žrtvu ne vidi, a vetar ne duva u njegovom pravcu. U tom slučaju, vuk svoj plen najpre zaobiđe i približava mu se uz vetar. Odabranu žrtvu na kraju stigne i uhvati, zahvaljujući svom vidu, brzini, upornosti, ali i saradnji čitavog čopora.