Zdravlje preče od zarade

Životinje slobodno šetaju, idu na ispašu i hrane se isključivo žitaricama proizvedenim na ovom imanju. Ova mala biodinamička farma, nalik onima od pre jednog veka, vlasništvo je porodice Zorana Petrova iz Vršca.

Kada se sa porodicom zaputio iz daleke Norveške u rodni Vršac, Zoran Petrov imao je samo jednu ideju – da zdravo hrani svoju porodicu. Biodinamička farma bila je jedini put kojim se kreće ova petočlana familija. A narodski rečeno, ona predstavlja proizvodnju kakva je bila pre sto godina.

– Trenutno na farmi imamo šest mangulica, guske i stado od pedesetak krava buša – priča Petrov – Među njima se nalaze i tigraste buše. Imamo i meleze, gde smo uparili bušu i simentalca. Naše životinje pasu samo travu, čobanin Steva ih vodi na ispašu i jedu ono što su krave jele hiljadama godina ranije. Zimi ih jedino dohranjujemo senom i lucerkom, ali je i ona uzgajana na našoj njivi.

Biodinamička hrana jedna je od najskupljih na svetu, jer se namirnice proizvode na način kako se to činilo pre 100 godina. Tako biodinamički proizvodi mogu biti skuplji i za 40 odsto od organskih. Uzgoj prirodne hrane zahteva mnogo više vremena nego u konvencionalnoj poljoprivredi. Ipak, kako kaže Petrov, njima nije ideja da ovu hranu jede elita već sva deca u Srbiji, jer je najzdravija.

– Nama treba dve godine da utovimo svinju, za razliku od komercijalnog uzgoja, gde je potrebno do pet meseci – kaže Petrov – Sve u biodinamičkoj proizvodnji ide sporije. Naših proizvoda nema u prodavnici, a sve što nam ostane, mi podelimo prijateljima. Trenutno radimo na otvaranju male porodične mlekare, gde će se praviti sir od buša, čije mleko ima 7,8 odsto masti, a dva puta manje laktoze od običnog kravljeg mleka. I naš izvoz mleka će isključivo biti Vršac. Za mlekaru smo dobili deo novca i od Evropske banke za razvoj, zahvaljujući projektu koji je uradio Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu.

Kako kaže Petrov, trenutno mleko buša pije telad, jer mu se ne isplati da ga prodaje, a i nema ko da ih muze. Ljudi su slabo zainteresovani za rad.

Inače, biodinamička proizvodnja predstavlja strogo zatvoren krug, gde se na imanje ne unosi ništa što nije tu stvoreno. Tako porodica Petrov na svojoj farmi proizvodi sve što im je potrebno za život.

– Koristimo naše semenje, jer se u biodinamičkoj proizvodnji koriste autohtone sorte i rase – objašnjava Petrov – Nama su krave, osim za mleko i meso, vrlo važne zbog komposta, kojim đubrimo zemlju. Samo takav stajnjak može da podstakne procese u zemlji koji su potrebni biljkama.

Buše traže skromnu negu

Rasa koja je nekad bila glavna osovina govedarstva u Srbiji jesu upravo buše. Kako nam je rekao Zoran Rajković, savetodavac za stočarstvo u Agrozavodu Vršac, bušama su potrebni skromni uslovi nege i imaju malu količinu mleka, čisto da ishrane podmladak.

– Nekada su se rasprostirale na Kosovu i u okolini Ivanjice, ali danas ima nekoliko stada u Vršcu i u Dubocu – kaže Rajković – Mleko buša ima dobar hemijski sastav, a da bi se dobila veća količina moraju da se prehranjuju.