Zemljište i briga o njemu 1.deo

Struktura zemljišta
 

Plodnost zemljišta nije samo pitanje količine hranljivih sastojaka koje ono sadrži – to je zbir svih karakteristika koje su neophodne za rast biljaka. Struktura zemljišta odnosno način na koji je sastavljeno – ima istu važnost. Na primer, masno zemljište puno gline može da bude bogato hranljivim sastojcima , ali na njemu slabo uspevaju biljke jer je puno vode i suviše teško da bi korenje raslo na odgovarajući način. Jednostavnim poboljšanjem strukture – povećanjem količine vazduha u zemljištu putem dodavanja kabastih organskih materija – može da se stvori drastična razlika.

Posno, peskovito zemljište može da bude siromašno hranljivim sastojcima, ali jednostavnim obogaćivanjem sredstvima kao što je kompost od lišća koji povećava kapacitet zemljišta  da zadrži hranljive sastojke i vodu, može da se postigne znatno poboljšanje.

 

Pokazatelji strukture zemljišta
 

Dobra struktura

– Korenje prodire duboko;
– Slatkast miris zemlje;
– Voda se ne zadržava dugo u rupama posle kiše;
– Zemlja se relativno lako kopa;
– Nema tvrde „table“- kompaktnog sloja – na površini;
– Ima puno kanala koje su prokopale gliste;
– Gornji slojevi se drobe i mrve i kad su vlažni i kad su suvi.

Loša struktura

– Korenje je plitko;
– Miris je neprijatan;
– Voda se zadržava u rupama ili na površini (ili neposredno ispod nje) ili se oceđuje odmah;
-  Zemljište je lepljivo ili u tvrdim grudvama ili veoma suvo;
– Ima veoma malo glista;
– Gornji sloj je kompaktan;
– Površinski sloj nestaje kad je vlažan a kada se isuši pretvara se u koru.

 

Tipovi zemljišta
 

Postoje tri tipa čestica erodiranih stena koje čine zemljište: pesak, mulj i glina.

– Glina: Zemljište sa dominantim česticama gline uglavnom je gusto, lepljivo i teško se obrađuje. Sićušne čestice gline se zbijaju i ostavljaju malo prostora za vazduh.

– Pesakovito zemljište: Na drugom kraju skale, zemljište sa visokim sadržajem peska uglavnom je suvo. Relativno širok prostor između čestica prevelik je da bi zadržao vodu, zato se ona brzo povlači iz zemljišta, odnoseći sa sobom hranljive sastojke.

– Muljevito zemljište: Po karakteristikama je između gline i peskovitog.

– Tresetno zemljište: Nastaje u vlažnim, kiselim sredinama koje sprečavaju potpuno razlaganje organskih materija, kojima je bogato. Može da bude veoma kiselo i neplodno, ali i plodno i produktivno.

– Slano zemljište: Uglavnom je alkalno po sastavu i neplodno. Nastaje u suvoj klimi.

Svi tipovi zemljištva, osim tresetnog nastaju od stena. Različita veličina čestica, iako se nama one sve čine minijaturnim igra ključnu ulogu u teksturama zemljišta.

Mnogi hranljivi sastojci potrebni su za razne aspekte rasta biljaka. Od glavnih sastojaka, odnosno „makroelemenata“ azot podstiče rast lišća i izdanaka dok je magnezijum važan za stvaranje hlorofila, pigmenta od kog lišće ima zelenu boju. Fosfor podstiče rast korenja, kalijum je od ključnog značaja za cvetanje, formiranje plodova i „učvršćivanje“ rasta, povećanje otpornosti na štetočine bolesti i mraz.

Vrednost pH određuje dostupnost hranljivih sastojaka biljkama. U veoma kiselom zemljištu hranljivi sastojcimogu da budu isprani ili da se iz zemlje rastvore u vodi do nivoa kada postaju otrovni. Takođe pH vrednost utiče na raznovrsnost i aktivnost živog sveta u zemlji. Bolesti, poput krastavosti krompira imaju teže posledice u baznom zemljištu.