Magija stevije: Slađa od šećera, a leči dijabetes

Proizvodnja izuzetno slatke i lekovite biljke stevije u plastenicima pruža mogućnost veće zarade u odnosu na plasteničku proizvodnju povrća i jagode, tvrdi profesor Agromediteranskog Fakulteta iz Mostara Nezir Tanović.

Tanović objašnjava da Amerikanci dugo nisu dozvoljavali proizvodnju ove biljke, da ne bi bila ugrožena proizvodnja šećerne trske, repe i drugih kulutra iz kojih se dobija šećer.

Ipak stevija je postepeno počela da se vraća kao zaslađivač u prehrambenoj industriji, a zbog lekovitih svojstava i kao važan preparat u farmaciji.

„Indijanci su je koristili za pripremanje jela, bila im je osnov ishrane, a polako postaje temelj u novoj prehrambenoj industriji“, kaže Tanović.

Stevija je dobra za konzerviranje voća i povrća umesto šećera, jer ne fermentira, koristi se u prozvodnji kolača i sladoleda i, za razliku od šećera, ne izaziva karijes.

Lekari je preporučuju kod velikog broja obolenja, posebno za dijabetes, jer smanjuje nivo šećera u krvi. Pospešuje probavu, smanjuje nivo holesterola i nivo glukoze u krvi. Kad oslabi srčani mišić i dođe do skupljanja vode u stomaku i kolenima, klasična medicina preporučuje steviju.

Ova biljka ima antiseptičko, antialergijsko i antimikrobno dejstvo, tako da se pasta za zube danas ne može zamisliti bez „stevije“. Ono što je slatkasto u pasti – to su njeni miligrami.

„Ekstrakt povoljno deluje na mnoge bolesti kože, a čišćenje kože stevijom je neminovno“,  naglašava Tanović.

Korišćenje stevije smanjuje i zavisnost od alkohola i pušenja. Posle stevije ne prijaju cigareta i alkohol, tako da se na bazi ove biljke prave razni preprarati za odvikavanje.

Stevija se uglavnom uzgaja iz semena kako bi se dobile presadnice. Od setve do presadnice je potrebno da prođe 50 dana, kada ide u male plastične kontejnere. Razmaci sadnje u plasteniku su 60 do 70 centimetar, a unutar reda 20 do 30 centimetara, da po jednom metru kvadratnom bude 7 do 9 biljaka. Biljka nema velikih zahteva prema zemljištu, podnosi sve, ali se preporučuje da zemlja bude peskovita ili ilovasta. Stevija ne trpi vodu oko korena i nije potrebno veliko navodnjavanje, osim za vreme setve.

Tanović objašnjava da se stevija bere kao blitva ili šećerna trska, tako što se donji listovi podbiraju i suše, sve dok se ne dođe do vrha biljke. Osušeno lišće se melje u prah, koji se dodaje jelima ili se pravi ekstrakt, pa se razblažuje vodom.
 

Izvor