Jestivi deo biljke je koren i izgledom veoma podseća na đumbir a njeni cvetovi na suncokret. Čičoka zapravo i spada u jednu vrstu suncokreta.
Jerusalem artičoka je vrlo hranljiva jer sadrži visok nivo ugljenih hidrata. Preciznije, u 100 grama nalazi se: 17,44 grama ugljenih hidrata, 11-14 grama inulina, 2 grama belančevina, 1,6 grama dijetalnih vlakana, 4 mg vitamina C, 0,2 mg vitamina B1, 0,1 mg vitamina B6, 3,4 mg gvožđa, 429 mg kalijuma. Ukupna energetska vrednost iznosi 73 kCal.
Očigledno je da čičoka sadrži više kalijuma nego banane koje su čuvene po svom visokom sadržaju ovog minerala (100 grama čičoka sadrži 429 miligrama kalijuma, dok se u 100 grama banana nalazi 358 miligrama kalijuma.)
Međutim, ono što čičoku čini naročito interesantnom nije kalijum već inulin, zbog kojeg je ovo odlična hrana za dijabetičare. Čičoka je dijabetičarima zdravija zamena za krompir jer umesto skroba sadrži inulin. On spada u polisaharide i razvija se iz fruktoze, za razliku od skroba koji se sastoji od glukoze. Inulin ne izaziva nagli skok šećera u krvi zato što se tek u jetri razgrađuje na fruktozu, koja se na dalje u organizmu iskorišćava bez potrebe za insulinom. To je znatna razlika i prednost u odnosu na skrob iz krompira koji se razgrađuje na glukozu jos u ustima, a posledica je nagli skok šećera u krvi. To je itekako čvrst razlog da se osobe koje boluju od dijabetesa umesto krompira opredele za čičoku.
Što se tiče svih ostalih ljudi, čičoka ima jos dosta pozitivnih karakteristika koje je čine uopšteno poželjnom i korisnom namirnicom. Inulin u procesu varenja deluje kao probiotik, to znači da hrani dobre bakterije i umanjuje nivo loših bakterija, a ujedno olakšava varenje hrane. Zatim, zbog visokog nivoa probiotika i nesvarljivih vlakana na pozitivan način menja sistem na koji organizam prerađuje masti, a to utiče na smanjenje nivoa triglicerida i holesterola u krvi. Vredi reći i to da se konzumacijom čičoke organizmu obezbeđuje više vitamina i minerala uz uobičajeno isti unos hrane, jer inulin podstiče apsorpciju hranljivih materija, pa se preporučuje svim hroničnim bolesnicima, naročito onima koji imaju poremećaj metaboličkih procesa.
Koliko je zahvalna gledajući njena nutritivna svojstva, jerusalem artičoka je isto toliko zahvalna i kada je u pitanju njena primenljivost u ishrani.
Blago je slatkasta i dovoljno ukusna da joj retko kada mogu zameriti i oni najprobirljiviji na hranu. Može se jesti u svežem obliku ili termički obrađena i to na sve moguće načine. Dakle, od sveže čičoke se može napraviti salata a za sve ostale specijalitete može se slobodno pustiti mašti na volju. Od nje se prave ukusne supe i čorbe, pire po tradicionalnom receptu za klasičan pire krompir, raznovrsna jela iz rerne u bezbrojnim kombinacijama sa drugim povrćem.
Čičoka je za svakog kulinara pitoma, jednostavna i fleksibilna, kao i krompir, toliko da svako od nje može napraviti nesto ukusno, ali i zdravo.
