Visok sadržaj vitamina C i drugih nutrijenata možete pronaći u tri osnovne sorte limeta – meksičkoj, floridskoj i onoj s otoka Tahitija. Upotrebljava se kao i limun, samo je zbog jače arome treba koristiti manje.
Limeta dolazi iz tropske Južne Azije, Malezije i drugih područja. Za svoj rast traži vlažnu tropsku klimu. Španjolski moreplovci preneli su limetu u Meksiko i Karibe, gde se brzo i temeljito udomaćila. Ovo uvozno citrusno voće najviše poznajemo prema koktelima i kolačima.
Sok limete sadrži minerale kalijum, kalcijum i fosfor, te vitamin C, radi kojeg su nekada moreplovci imali na svojim putovanjima zalihe ovog ploda kao jamstvo protiv skorbuta.
Plod limete je u svežem zrelom stanju plod zelene boje, pa se lako zameni sa nedozrelim limunom, koji kada sazri požuti. Po svojstvima se drastično ne razlikuje od limuna, pa ih je lako zameniti u primeni.
Plod ima duboko tamnu zelenu boju i tanju spoljašnju koricu u odnosu na limun. Prekisela je za konzumaciju u svežem stanju, razlika je u svojstvenoj aromi i malo blažoj kiselosti.
