Majoran je uglavnom jednogodišnja biljka oblika maloga grma visine 20 do 40 cm. Listovi su maleni, elipticni, celovitog ruba, sivo baršunasti i s kratkorn peteljkom. Cvetovi su beli ili bledo-ružicasti, a razvijaju se u pršljenastirn cvatovima.
U veoma toplim krajevima biljka traje dve i nekoliko godina. Uzgaja se u vrtovima, ali ne podnosi mraz. Miris joj je jako aromatičan i prepoznatljiv, a ukus malo gorak. Za lek se koriste cvetovi i cela biljka za vreme cvetanja.
Lekovito delovanje:
Iz sveže biljke majorana destilacijom dobija se eterično ulje, a priprema se i mast što ublažuje glavobolju i koristi za „oživljavanje“ živaca. Ulje koristi se za masažu gihta (obloga), protiv reumatizma, ukocenih zglobova nakon duže bolesti, kod napomog pešačenja, otvrdnuća žlezda ili kvržica na prsima.
Lagani čaj od majorana izvanredno pomaže u lečenju crevnih grčeva kod dece. Jači čaj koristi kod odraslih osoba za lečenje vodene bolesti u početnom stadijumu, kod žutice, teškoca s jetrom, sluzi u prsima, nadutosti i pokvarenog želuca.
